Prema istorijskim izvorima ljudi su za trešnje znali još u bronzano doba, u njihovoj ishrani bile su zastupljene u 8. veku pre nove ere. Postoje zapisi koji govore da su prvi zasadi trešanja bili u Grčkoj i maloj Aziji. Ovo voće sada je rasprostranjeno širom Evrope, kao i u maloj Aziji i na području Kavkaza. Najveći proizvođači trešanja su Turska, Italija, Španija i Rusija.
Evidentno je da voćarstvo u Srbiji doživljava ekspanziju, a podizanje savremenih zasada posebno je prisutno u Vojvodini. Zasad trešanja koji je pre pet godina na 10 hektara podigla Zemljoradnička zadruga „Agrodunav“ u Karavukovu može poslužiti za uzor. I ako je uvreženo mišljenje da uzgoj ovog voća nije zahtevan, Stevan Stanojković, direktor ove zadruge kaže da kao i svakoj drugoj proizvodnji i ovoj je potrebno posvetiti punu pažnju. Bilo koji propust u bilo kojem segmentu vegetacije i proizvodnje odražava se na kvalitet i na prinos.
– Da bi stigli do savremenog zasada prvo treba odabrati zemljište. Konkretno, mi smo uradili analizu zemljišta i pozicioniranje parcele u geografskom i mikroklimatskom smislu kako bi svi faktori pogodovali trešnji. Nakon toga sledi odabir sortimenta, kvalitetnih sadnica u zdravstvenom i generativnom smislu koje će biti zdrave i sposobne da zanesu odgovarajući rod i kvalitet. Ono što je poslednjih 10-ak godina novo na našem terenu je broj sadnica po jedinici površine. Mi smo se odlučili za 1.600 sadnica po hektaru mada u Italiji i još nekim zapadnoevropskim zemljama postoje trendovi da se ide i na tri puta gušću sadnju, kaže Stanojković i ističe bitnost načina rezidbe, formiranje voćnjaka i neophodnost da sve to da bude u sistemu „kap po kap“ i zbog zalivanja i zbog prihrane. U vremenu velikih klimatskih promena protivgradne mreže se podrazumevaju. Na području atara Karavukova dokazao se osnovni sortiment koji čine „ferovija“, „kordia“ i „regina“. „Ferovija“ prva sazreva, sledi „kordia“, a najkasnija je „regina“.
Kada su u ovoj zadruzi odlučivali za koju voćnu vrstu će se opredeliti rukovodili su se težnjom da to bude voće koje nije toliko rasprostranjeno na našim prostorima. Izbor je pao na trešnju. Trenutno je na 10 hektara zasad star pet godina, a na istoj površini u decembru pretprošle i januaru prošle godine podignut je još jedan zasad. Trešnja je jedna od prvih voćki koja dolazi po ranostasnosti i kod nje se primenjuje otprilike tri puta manje tretmana nego kod jabuke, tako da je ova činjenica bila još jedan faktor koji je prevagnuo kod odabira.
– Početak berbe zavisi od vremenskih prilika. S obzirom na to da je reč o konzumnoj trešnji berba je ručna i plodovi se ubiraju zajedno sa peteljkom. Najveći problem kod ovog posla je sve teži pronalazak radne snage. Trešnje iz Karavukova do sada su uglavnom završavale na ruskom tržištu. Ali, s obzirom na činjenicu da je reč o relativno mladom zasadu koji nije dostigao punu rodnost, do sada nismo imali problem sa plasmanom, objašnjava Stevan Stanojković.
U ovoj zadruzi tek računaju na ozbiljne količine tako da će videti gde će im biti tržište. Naravno, rukovode se najvišom cenom.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay, J. Bajšanski