Kupine, maline, jagode, aronija, tako su nežne, a ipak snažno čuvaju ljudsko zdravlje. U okolini Šapca, u Pocerini, ovo voće masovno se uzgaja. No, kako kažu proizvođači, iz godine u godinu, ono donosi sve manju zaradu. Meštani sela Slatina odlučili su da stvar uzmu u svoje ruke i nešto promene. Osnovali su zadrugu.
Nezadovoljni otkupnom cenom maline proizvođači iz sela Slatina kod Šapca počeli su da razmišljaju šta da rade sa svojim primarnim proizvodom i kako da ostvare dobit. Maja prošle godine njih sedmoro je odlučilo da se udruži i tada su osnovali Zemljoradničku zadrugu „Profi-agrar“. Njihov cinj bio je da maline, jagode, kupine i borovnice prerade i dobiju proizvod koji je interesantan svim tržištima. Saznali su da je EU donela direktivu sa prelaznim periodom od tri godine kojom se zabranjuje upotreba veštačkih aroma i boja u prehrambenoj industriji. Zadrugari su sebi dali zadatak da u ovom roku savladaju proizvodnju dehidriranog voća od kojeg se mlevenjem dobijaju prirodne arome. U oviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ dobili su skoro 50.000 evra za kupovinu dehidratora. Ovaveza im je bila da iz vlastitih sredstava investiraju još 40.000 evra i da zaposle ljude. Sada u zadruzi posao ima petoro radnika.
-Svi zajedno sada učimo. I tehnolozima je proces dehidracije veliki izazov. Osnivači zadruge imaju ukupno šest hektara pod malinjacima, a kooperanti, njih 12, nepunih 15 hektara. Ideja je da, ukoliko na tržištu sveže maline ali i drugog voća, ne možemo da postignemo zadovoljavajuću cenu, ovo voće preradimo i postignemo cenu sirovine bar 15 odsto veću. Malina ostaje vlasništvo zadrugara i kooperanata, a zadruga je preuzima na čuvanje u hladnjači. Svako od njih može da proda svoje voće kada poželi ili da ga pošalje na sušenje, objašnjava Goran Jančić, predsednik Upravnog odbora ove zadruge.
Voće može da se dehidrira i sveže i zamrznuto. Kada se govori o aromi nema razlike, jedino je boja lepša kada se radi dehidracija smrznutog voća. Upravo je ovo prednost dehidratora koji se koristi u ovoj zadruzi jer omogućava veću popunjenost kapaciteta. Za 24 sata sušenja jagode i maline potroši se struje u vrednosti od 50 evra. Liofilizacijom potrošnja je od 800 evra za 24 sata do 800 evra za jedan sat. Odluka da se kupi baš ova sušara doneta je jer je ona inovaciono rešenje i reč je o proizvodu srpske pameti. Drugo, jedini nusproizvod kod ovog dehidratora je destilovana voda tako da ona zadovoljava sve ekološke zahteve.
Biti zadrugar ne znači samo ostvariti ekonomsku dobit već podrazumeva i socijalnu odgovornost, poručuju iz ove zadruge i napominju da spajanje ideja mladih ljudi i iskustva onih starijih, može da donese veliki uspeh. Ideje očigledno ovde ne nedostaju, realizuje se jedna po jedna, tako da valja razmišljati i o tržištu.
-Tržište za sada vidimo u Srbiji, a za dve godine i u EU. Sve zavisi od našeg kapaciteta. Ako je on 12 tona sušene maline, odnosno 120 tona sirove na godišnjem nivou, onda valja znati da npr. Soko Štark to potroši za tri nedelje. Dok se rade probna sušenja i analize mi tragamo za potencijalnim kupcima. Sa prof. dr Vladanom Pešićem sa katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu počeli smo projekat koji podrazumeva proizvodnju energetskog praha od kombinacije maline i meda koji će se na tržište plasirati u formi bombona i praška u kesicama. Tada ćemo imati finalni proizvod što je naš krajnji cilj. Želimo da napravimo još jedan gotov proizvod, a to je musli sa našim dehidriranim voćem, kaže Jančić.
Sledeća planirana investicija je kupovina mlina za mlevenje dehidriranog voća. Mora se voditi računa da malina i kupina imaju sitno seme koje kada se odvoji, na tržištu se prodaje po neverovatno visokoj ceni. Zbog toga je našim domaćinima potreban mlin koji će da odvaja seme od praha. Nakon toga razmišljaće se i o kupovini linije za pakovanje.
Okvir 1: Integralnom proizvodnjom do kvaliteta
Važno je pomenuti da se ovi ljudi bave kontrolisanom proizvodnjom voća jer su među osnivačima i dva diplomirana inženjera zaštite bilja i jedan tehnolog. Cilj je da se hemijska zaštitna sredstva koriste što manje i samo u dozvoljenim rokovima na osnovu karence i na taj način da se čuvaju zdravlje ljudi, prirodni resursi i uštedi novac za najmanje 10-15 odsto. Zalažu se za integralnu proizvodnju, odnosno primenu bioloških sredstava koja zamenjuju pesticide, posebno u poslednjoj fazi razvoja voća, odnosno pred berbu. U ovakvim uslovima malina daje rod od 20 do 25 tona po hektaru. Ova godina bila je ekstremno loša za nju, tako da prinos iznosi oko 15 tona.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski