Prerada za voćare, senaža za stočare
Na inicijativu 216 poljoprivrednika iz Svrljiga i okolnih 38 sela 2013. godine osnovana je Zemljoradnička zadruga „Svrljižanka“. Svako od njih položio je ulog od 1.000 dinara i ubeležen je kao osnivač. Ali, naredne tri godine gotovo da nije bilo nikakvih aktivnosti. I ako najveća zadruga po broju zadrugara u Srbiji, bilo je teško uskladiti poljoprivrednike jer se polovina njih bavi voćarstvom, a druga polovina stočarstvom. Tada na čelo zadruge staje žena i 2017. godine iz projekta „500 zadruga u 500 sela“ ZZ „Svrljižanka“ dobija 100.000 evra bespovratnih sredstava. Ovaj novac utrošen je za nabavku linije za toplu preradu voća i povrća, koja je smeštena u nekadašnjem objektu klanice ZZ „Zvezda promet“, uređaj za destilaciju voćnih rakija, silažni kombajn i traktor sa priključnom mašinom za senažu. To je doprinelo da se za „Svrljižanku“ veže i 50 kooperanata.
-Voćari na 300 hektara uzgajaju šljivu i višnju na 120 hektara. Trend je podizanje zasada dunje i sada je pod ovim voćkama 15 hektara. Pre instaliranja preradnih kapaciteta sve proizvedene količine ovog voća prodavane su kao konzumno. Sada veći deo ukupnih količina završi kao sirovina za naše džemove i rakije šljivovače i dunjevače. Džamovi se prave na tradicionalan način i zbog toga su nešto skuplji od onih koji u sebi sadrže pektine. Od povrća prerađuju se kornišoni koji u teglama završavaju kao zimnica, a od paprike pravimo ajvar, kaže Dragica Ristić, direktorka ZZ „Svrljižanka“ i napominje da zahvaljujući projektu za ekonomsko osnaživanje seoskih žena „40 plastenika za 40 žena“ realizovanog krajem 2018. godine od strane Udruženja građana „Etno forum“ i uz podršku svetske organizacije „UN Women“ i opštine Svrljig žene iz svrljiških sela, koje su i zadrugarke, sada u plastenicima proizvode kornišone koje isporučuju ovoj zadruzi. Zadruga im je obezbedila rasad kornišona koje su zasadile nakon ubiranja paradajza i paprike, tako da su na ovaj način imale dva roda u plasteniku, što je u ovom kraju novina, posebno jer je povrtarstvo u svrljiškom kraju u povoju. Papriku na jednom hektaru proizvodi pet kooperanata.
-Tržište još uvek tražimo. Za sada džem i kornišone plasiramo u Svrljigu, Zaječaru, Knjaževcu, Nišu i Aleksincu. Prodaja ide uzlaznom putanjom. Rakije su u fazi odležavanja jer želimo da ih proizvodimo u skladu sa našom tradicijom, a to znači da su stare najmanje pet godina, kaže Ristićeva.
Prema rečima naše sagovornice, među zadrugarima koji se bave stočatstvom najzastupljeniji su oni čije opredeljenje je mlečno govedarstvo i ovčarstvo. Primetno je da ljudi sve više odustaju od proizvodnje kravljeg mleka i gotovo u svakom domaćinstvu broj grla je prepolovljen. Nasuprot tome broja ovaca u stadima se povećava, najčešće udvostručuje. Uzgajivači ovaca više sarađuju sa ovom zadrugom, jer kako kaže Dragica, njihove potrebe su veće.
-Ovčarima uslužno radimo senažu i njima je to jako važno, a daje i dobre rezultate jer je povećana količina mleka i kvalitet jagnjadi. Zahvaljujući traktoru i priključnom kombajnu za senažu koji smo kupili sredstvima dobijenim od države, ovo se prvi put radi kod nas. Mi nemamo uslova da organizujemo otkup mleka ili jagnjadi ali posredujemo i povezujemo naše zadrugare sa kupcima, kaže naša sagovornica.
Proširenje kapaciteta, odnosno prostora u kojem se nalazi linija za toplu preradu i destilerija, verovatno će biti najveća aktivnost ZZ „Svrljižanka“ ove godine. Ovo je, po rečima Ristićeve, najhitnije jer zadruga planira da ceo ovogodišnji rod šljive usmeri u destileriju. Takođe, predvođeno je i povećanje proizvodnje i prerade kornišona jer za ovim proizvodom na tržištu vlada veliko interesovanje.
Direktorka ZZ „Svrljižanka“ iz Svrljiga Dragica Ristić kaže da je pomoć države u nabavci opreme za zadruge neprocenljiva. Ali, vrlo brzo one se suočavaju sa nedostatkom obrtnog kapitala. Prema njenim rečima, zadruge u centralnoj Srbiji nisu sagledane kroz kreditne linije sa određenim grejs periodom od strane fondova.
-Ovo je veliki problem posebno jer se u bankama zadruge drugačije tretiraju u odnosu na druga pravna lica, te su nam kod njih gotovo sva vrata zatvorena. S druge strane, zadugari nisu toliko finansijski moćni da bi mogli da ulažu vlastiti kapital. Ovaj problem posebno je izražen u novoosnovanim zadrugama, ukazuje Ristićeva.
Autor: Jasna Bajšanski
Izvor: Dobro jutro