Prvi dan 90. međunarodnog poljoprivrednog obeležile su mnogobrojen aktivnosti u Kongresnom centru Mater ali i u sajamskim halama i na otvorenom prostoru.
Javno ocenjivanje konja i ovaca na Manježu
Na Manježu sve je prošao u znaku javnog ocenjivanja konja i ovaca, koje se nastavlja i danas. Kad je reč o konjarstvu, na Sajmu se našlo 88 najboljih grla.
– Ove godine imamo zaista veliku konkurenciju među prijavljenim grlima.
Pretežno je zastupljena lipicanerska rasa, uz hrvatske hladnokrvnjake, koji su sledeći po brojnosti – kaže predsednica Komisije za ocenu kvaliteta konja Ljuba Štrbac sa Departmana sa stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
ČITAJTE I: Počeo je 90. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu
Među rasama tu su i kavepijen, balkanski magarac i dva primerka bosansko-brdskog konja. Zadovoljni smo rasnim sastavom, premda je ovo prvi put da nemamo ni jedno grlo noniusa, što je naša autohtona rasa.
U poređenju s prethodnim godinama, ukazuje Ljuba Štrbac, primetan je visok kvalitet grla konja, vidi se da ogajivači sve više ulažu u selekciju, način držanja i pripremu grla.
– Za konjare je najsvečaniji dan ponedeljak, kad se najbolja ocenjena grla izvode u uži krug. Danas je takmičenje u preponskom jahanju, u sredu ćemo imati vožnju zaprega, a u četvrtak se dodeljuju nagrade.
Među izlagačima su i konjari iz Kaća, koji učestvuju sa kobilom Majlom, koja je 2018. godište. Po rečima Anđele Operman, očekuju da prođu u uži krug, a potom i da osvoje neko od najviših mesta. Kobilu su spremali poslednjih nekoliko meseci kako bi bila što reprezentativnija za 90. međunarodni poljoprivredni sajam.
Kad je reč o ocenjivanju ovaca, ove godine se na Sajmu nalazi 497 grla devet rasa.
Najzastupljeniji je il de frans, potom virtemberg i romanovska, kao i jedna kolekcija teksela. Od autohtonih rasa, tu su sjenička ovca, cigaja, vlaška vitoroga žuja, koja je ove godine prvi put na Sajmu, kao i jedna kolekcija od deset grla ovce bardoki sa Kosova.
– Izložena grla su u kondiciji koju zahteva ovakva manifestacija, vidi se da su se proizvođači potrudili da ih pripreme adekvatno i zadovoljni smo onim što smo videli – ističe član Komisije za ocenjivanje ovaca Siniša Bjedov, inače rukovodilac Odeljenja za stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. – Narednih godina očekujemo da će se broj izloženih ovaca zadržati na ovom nivou ili će doći do povećanja. U perspektivi je da se pojavljuju nove rase koje do sada nisu bile, što će pratiti trendove tržišta.
Kupaca već ima
Stočar iz Vašice kod Šida Stanislav Adamov, drugi put je na Sajmu i izložio je tri rase ovaca: 180 grla virtemberga, 15 safolki i dvadesetak teksela. Sve ovce su mu umatičene, tako da ima pravo na subvencije od države. Kako kaže, očekuje da na 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu osvoji neku od nagrada za virtemberg ovce, kao i za trogodišnjeg ovna.
– Svake godine prodajemo ovce preko državnog konkursa, do 50 ženki, dok smo prvog dana Sajma prodali dva virtemberga i jednu safolku, pa smo prilično zadovoljni – ističe Adamov.
Atraktivni Urbani salaš
Jubilarni 90. međunarodni poljoprivredni sajam ove godine obogaćen je još jednom novinom jer se na otvorenom prostoru kod Hale 24 smestio atraktivni Urbani salaš. Posetioci Sajma imaju priliku da, u toj svojevrsnoj povrtarskoj oazi, saznaju sve o biobaštama, onim koje omogućavaju da se uzgaja na terasama.
– Podržavamo ovu dobru inicijativu Poljoprivrednog sajma jer nam to omogućava da našim znanjem, semenom i sadnim materijalom pokažemo posetiocima da postoje biobašte koje su održive u urbanoj sredini i obezbeđuju proizvodnju za sopstvene potrebe, a zdravstveno su bezbedne – kaže Slobodan Vlajić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. – Urbane bašte su održive na terasama, na prostoru koji ima dovoljno sunčeve svetlosti, pa je uz adekvatnu negu i odabir supstrata moguće uzgajati različite biljne vrste.
Biobašte potpuno isključuju upotrebu hemijskih sredstava, te se, da bi zasad dobio adekvatnu zaštitu, koriste združeni usevi, odnosno kombinacija biljnih vrsta koje se međusobno potpomažu.
– Recimo, kadifica je jedna od cvetnica koja je široko prisutna jer odbija različite štetočine iz zemljišta i nadzemnog dela, pa na adekvatan biološki način štiti malu proizvodnju. Kako je potrošnja mineralnih đubriva u potpunosti isključena iz ovog sistema proizvodnje, uglavnom se koriste biološki preparati za prihranu, zaštitu ili drugu potrebu – pojašnjava Vlajić.
Oni koji posete Urbani salaš imaju priliku da vide različite sorte paradajza, paprike, tikvice i pasulj u poniku, ali i pravilno rastojanje sadnica u redu.
– Kod nas se mogu dobiti sve informacije o položaju koji odgovara određenoj biljnoj vrsti: da li je potrebno da se biljke gaje uz oslonac ili ne, stručnu pomoć, kao i odgovore na pitanja o urbanoj proizvodnji kako bi bila održiva i kako bi uzgajivači ubrali plodove svog rada.
Zato često kažemo da ti proizvođači imaju duplo zadovoljstvo: i kad proizvode i kad uživaju u plodovima svog truda – napominje naš sagovornik, dodajući da je ovakva proizvodnja sve zastupljenija.
Urbani salaš realizuje se na inicijativu Novosadskog sajma, uz podršku Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i šest poljoprivrednih gazdinstava.
Metri humanih i slatkih ukusa
Tri različita i značajna jubileja: 100 godina Novosadskog sajma, 70 godina porodične kompanije „Stamevski” i 20 godina Udruženja „Nurdor“, ujedinila je one koji ih obeležavaju u realizaciji jedinstvene, humane i slatke akcije „Human i sladak”.
To znači da će posetioce koji tokom 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma na samom izlasku iz Aule Novosadskog sajma svakog dana dočekivati torta. Svakog dana biće posluženo deset metara torte, a posetioci mogu da uzmu po parče, koje se ne naplaćuje već se u staklene kutije ostavlja dobrovoljni prilog. Sav prikupljen novac namenjen je izgradnji nove „Nurdorove“ roditeljske kuće.
– U okviru ove društveno-korisne i humane akcije posetiocima ćemo ponuditi ukupno 70 metara torti, odnosno oko 1.500 parčadi – kaže direktor porodične kompanije „Stamevski” Aleksandar Stamevski. – Pre svega, očekujemo da će posetioci pozdraviti ovu ideju, zatim da će učestvovati u ovoj humanoj akciji, a svakog dana će imati priliku da probaju različite torte. Nakon čokoladne torte slede voćna, doboš, reforma… Koliko će novca posetioci donirati je lična stvar svakog od njih, a najvažnije je da se učestvuje i tako pomogne onima kojima je pomoć potrebna.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Kako će na stolu svakog dana biti izloženo nešto novo i slatko i humano, posetioci imaju priliku da svakog dana iznova budu humani.
– Na kraju ove manifestacije znaće se koliko je novca prikupljeno i on će biti predat Udruženju „Nurdor“. Želim da se zahvalim Novosadskom sajmu koji nam je omogućio da na ovakav način obeležimo jubilej, da se sretnemo s velikim brojem ljudi i da zajedno pružimo podršku jednom veoma važnom udruženja – ističe Stamevski.
Foto: Novosadski sajam