Aktivnsti Zadružnog saveza Srbije ove godine biće usmerene ka obeležavanju velikog jubileja – 130 godina od osnivanja prve zemljoradniče zadruge u Centralnoj Srbiji.
Na svečanosti održanoj u Zabeli kod Požarevca, predsednik ZSS Nikola Mihailović podsetio je da su pre 130 godina formirane prve zadruge na području Braničevskog i Podunavskog okruga, a godinu dana kasnije i zadružni savezi.
Ne prekidajući tradiciju, ZSS dodelio je priznanja. U ranijem periodu nagrađivane su zadruge sa najvećim prihodom i najvećim brojem zaposlenih.
Ovog puta, laureati su zadruge koje se bave stočarskom proizvodnjom i koje sarađuju sa kooperantima.
Zahvalnice za doprinos razvoju i afirmaciji zadrugarstva dobili su:
1.Specijalizovana zemljoradnička stočarska zadruga „Stočar“ iz Kuzmina
Reč je o staroj zadruzi koja se uspešno bavi svinjarskom proizvodnjom u Mačvi. Kuzmin je najrazvijenije selo u Sremu, poznato po svinjarskoj proizvodnji koje na godišnjem nivou tržištu isporuči od 25.000 do 30.000 tovljenika. Svake godine u Kuzminu organizuje se čuveni Sajam svinja, na kojem se, pored stoke, izložene i hrana i mehanizacija, može se posetiti i Ulica sremskih đakonija sa izloženim kulenom, vinom, sirom, krofnama.
Zemljoradnička zadruga „Agro-Klek“ iz Kleka
ZZ „Agro-Klek“ nalazi se na području grada Zrenjanina i ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa oko 1.200 hekatara obradive zemlje i oko 1.100. Za ratarsko-stočarske poslove zaduženo je 75 radnika. Zavidni rezultati posledica su, kako kaže direktor ove zadruge, Radovan Bokić, dugogodišnjeg rada kompletne ekipe ljudi. Ova zadruga je jedan od svetlih primera mlečnog govedarstva u Srbiji.
Zemljoradnička zadruga „Agrodunav“ iz Karavukova
Zemljoradnička zadruga „Agrodunav“ u Karavukovu je stara zadruga koja je uspešno prevazišla teška vremena. Kako kaže njen direktor Stevan Stanojković, njihov cilj je uvek bio održivi razvoj, koji pomaže okruženju. Farma krava u vlasništvu ove zadruge ima više od 450 grla, proizvode više od 4.000 litara mleka dnevno. U ovoj zadruzi ističu da su im subvencije resornog Ministarstva pre nekoliko godina, dobro došle, kako bi unapredili proizvodnju. Ova zadruga ima više od 100 zadrugara i 200 kooperanata.
Zemljoradniča zadruga „Agročoka“ iz Čoke
Krajem 2021.godine Zemljoradničkoj zadruzi „Agročoka“ uručen je sertifikat „Farma dobre poljoprivredne prakse“ za uspešno uspostavljanje odgajivačkog centra goveda rase Limuzin. Zadruga raspolaže sa 900 ha njiva i oko 200 ha livada na kojima slobodno pase stotinak grla Limuzin rase, sve prisutnije na severu Bačke. Kako kaže direktor ove zadruge Miloš Petrović, njeni članovi su mladi i ambiciozni ljudi.
Zemljoradnička zadruga „Valjevi“ iz Valjeva
Reč je o staroj zadruzi sa tradicijom, a ona je prepoznatljiva po govedarskoj proizvodnji. Bavi se uzgojem junadi do 300 kilograma. Grla izuzetnog kvaliteta idu dalje u tov. Ova zadruga je značajno doprinela razvoju i unapređenju govedarstva u Srbiji.
„Poljoprivredna zadruga „Brajkovići“ iz Kosjerića
Ova zadruga osnovana je sa ciljem da se zaustavi trend pada stočnog fonda u opštini Kosjerić. Zadruga se bavi ovčarskom proizvodnjom, a zahvaljujući bespovratnim sredstvima za unapređenje ovčarske proizvodnje značajno je unapredila svoju delatnost. Nabavka grla bila je velika stvar za zadrugare i, kako kaže njen direktor Saša Savić, siguran plasman predstavlja još jedan korak dalje u odnosu na dosadašnju praksu.
Ovo je je nova zadruga koja se bavi svinjarskom proizvodnjom u Mačvi. Prema rečima direktorke Slađane Gligorić, mladi ljudi su se udružili, uložili sopstvena sredstva, angažovali stručnjake sa fakulteta i instituta i izgradili farmu priplodnih krmača po najvišim standardima. Ova zadruga značajno je doprinela unapređenju i razvoju svinjarske proizvodnje.
Zemljoradnička stočarska zadruga „Bujanovčanka“ iz Bujanovca
Zadruga na krajnjem jugu Srbije, bavi se svinjarskom proizvodnjom i preradom mesa. Poljoprivredni proizvođači su se udružili i investirali u pokretanje proizvodnje u saradnji sa Veterinarskom stanicom u Bujanovcu. Direktor Srđan Mitrović kaže da imaju model udruživanja, investiranja i primene znanja u stočarstvu. Upravo ono na čemu insistira Zadružni savez Srbije.
Zemljoradnička zadruga „Klas invest“ iz Požarevca
Ovo je novoformirana zadruga nastala zahvaljujući mladim osnivačima, koji su se orijentisali na tov junadi. Raspolaže sa više od 300 hektara površina na kojima je organizovana ratarska proizvodnja i trenutno više od 100 grla stoke. Ova zahvalnica im je podstrek da unapređuju rad zadruge.
Pored zadrugara, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović uručio je nagrade i medijskim poslenicima.
S leva na desno: Jasna Bajšanski, Svetlana Kovačević i Marija Đurić
Ovog puta za doprinos razvoju i afirmaciji zadrugarstva zahvalnice su dobile tri dame:
1.Jasna Bajšanski, odgovorna urednica Internet portala Agroportal-znanje je moć (Agroportal.rs)
Agroportal.rs je nastao iz potrebe i želje da se obezbedi prostor za znanje i to kroz reportaže koje prikazuju primere dobre prakse ali i ukazuju na teškoće koje prate pojedince, porodice i kolektive koji se bave nekom od delatnosti u primarnoj proizvodnji, preradi, inovacijama, novim tehnologijama, organskoj proizvodnji, zadrugarstvu, selu i ljudima koje je selo iznedrilo, mogućnostima koje nudi turizam, zaštiti životne sredine, očuvanju zdravlja. Zadatak AgroPortala je da poljoprivredu uvek sagledava iz različitih uglova, analizira sva dešavanja koja se odnose na domaći agrar, ponudi iskustva drugih zemalja, ukaže na najnovije trendove u Evropi i svetu i o svemu tome informiše javnost u zemlji i regionu.
2.Svetlana Kovačević, odgovorna urednica Internet portala Domaćinska kuća
Domaćinska kuća osnovana je sa ciljem predstavljanja poljoprivrede, pravih srpskih domaćina i domaćica, njihovih proizovda, ali i svih ostalih poljoprivrednih grana. Domaćinska kuća teži da na najbolji mogući način predstavi srpsko selo, srpskog domaćina i sve ono najbolje što je simbol Srbije, uključujući i seoski turizam.
3.Marija Đurić, emisija „Plodno i rodno“
Poljoprivreda se poslednjih godina menja brzo, kao nikad do sada, zahvaljujući eksploziji biotehnoloških inovacija, krupnim koracima u genetici, velikim tržišnim promenama i potresima. U gomili informacija, o novim zakonima, uredbama, kreditnim linijama, novim tehnološkim rešenjima, načinima gajenja, novim rasama, emisija „Plodno i rodno“, pomaže proizvođačima da se snađu, prate razvoj i na vreme se prilagode novim tendencijama.
Mihailović: U godini jubileja očekuje se Muzej zadrugarstva
Zanimljiv je podatak da je prva zadruga u Centralnoj Srbiji formirana u Vranovu, a prva prijavljena je u Azanji.
-Pošto je prva zadruga formirana u aprilu, očekujemo da od proleća započnemo obeležavanje jubileja. Naši predlozi su da se uradi kvalitetna monografija uz angažovanje profesora sa poljoprivrednog i veterinarskog fakulteta i sa instituta, da se otvori Muzej zadrugarstva Republike Srbije i da jubijel obeležimo velikom svečanom akademijom u Beogradu, rekao je Mihailović.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
Kako je on kazao, Zadružni savez Srbije, kao nacionalna asocijacija zemljoradničkih zadruga, pruža stručnu pomoć pri osnivanju i poslovanju zadruga, sarađuje sa pokrajinskim i okružnim zadružnim savezima i koordinira njihov rad. Neizostavna je i saradnja sa državnim institucijama prilikom donošenja propisa i mera ekonomske i agrarne politike.
-Predali smo predlog za formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva i sada čekamo da se formira nova Vlada Srbije i da se on razmotri. Druga sistemska mera o kojoj već nekoliko godina razgovaramo sa Ministarstvom poljoprivrede je formiranje Uprave za stočarstvo, rekao je on.
Mihailović je dodao i da je ZSS predložio i formiranje Fonda za razvoj zadruga preko koga bi se finansirale zadruge i zadrugari. Sistemska mera na kojoj ovaj savez insistira je zapošljavanje stručnih kadrova u zadrugama.
Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, istakla je da, u okviru ekonomske politike, zadruge nemaju zadovoljavajući tretman, a bez dileme ga zaslužuju. To je ralog, kako je rekla, da se u budućnosti ozbiljno radi na poboljšanju položaja zadruga.
Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine
– Zadruge sada mogu da se prijave za neke subvencije, ali, bez ikakvih prioriteta i uz mnogo ograničenja. Primera radi, zadruge koje imaju više od 100 hektara poljoprivrednog zemljišta, kakvih u Vojvodini ima 63, nigde ne mogu da ostvare podsticaje iako najviše doprinose budžetu i razvoju poljoprivrede u svojim, ne samo lokalnim, nego i širim zajednicama. Ali, činjenica je da iz tog budžeta najmanje toga mogu da ostvare, naglasila je predsednica ZSV.
Ona je pohvalila program Ministarstva za brigu o selu “500 zadruga u 500 sela” kao dobar primer podrške zadrugarstvu, čiji cilj je razvoj poljoprivrede i ostanak ljudi na svojim imanjima. Jelena Nestorov Bizonj takođe je uputila apel da se ova praksa nastavi.
Zahvalnice za doprinos razvoju i afirmaciji zadrugarstva dobili su: 
