Akta otežavaju ocenu ruralnog razvoja – Stav je Državne revizorske institucije

„Prosečna starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji je 61 godina, i u odnosu na 2012. godinu povećana je za dve godine“, izjavio je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor, na konferenciji za medije.

-Poljoprivredna mehanizacija u Republici Srbiji smatra se zastarelom, rekao je dr Pejović i dodao da je više od 80 odsto traktora i kombajna starije od 20 godina. Izveštaj je pokazao da, iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera. Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne samouprave i APV usklađeni sa nacionalnim programom, objasnio je Pejović na konferenciji za medije tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja“ i dodao da je Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja planirano povećanje učešća nosilaca poljoprivrednih gazdinstava do 35 godina starosti tako da dostigne 20 odsto u ukupnom broju nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, On je još dodao da je u analčiziranom vremenu smanjeno učešće nosilaca gazdinstava koji su mlađi od 35 godina sa 4,6 odsto u 2012. godini na 3,1 odsto u 2018. godini.

Poslednjih godina u Republici Srbiji je usvojen veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće, kazao je generalni državni revizor.

Kako je naglasio, posebno treba istaći veliki značaj poljoprivrede za privredi rast zemlje.  Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu, učešće ove delatnosti u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije je oko osam odsto, što je značajno iznad proseka zemalja EU. Po njegovim rečima, u periodu 2017-2019. godine ukupno realizovani novac za podsticaje merama ruralnog razvoja iznosio je 26 milijardi dinara, i to iz budžeta Republike Srbije 78 odsto, iz budžeta jedinica lokalne samouprave (JLS) 16 odsto i iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine šest odsto.

Đurđa Kovačević, vođa tima za sprovođenje revizije, naglasila je da je Državna revizorska institucija u fazi planiranja revizije poslala upitnike na adrese 145 jedinica lokalnih samouprava i utvrdila da samo 26 odsto gradova i opština ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini! Upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticaje merama ruralnog razvoja, nemaju strateške planove, kazala je Kovačević.

-Dug period obrade zahteva, česte izmene obima podsticaja, izmene pravilnika kojim se uređuju uslovi, korisnici, prihvatljive investicije, kao i način ostvarivanja prava na podsticaje za sredstva iz budžeta Republike Srbije, utiče na planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicionih aktivnosti, objasnila je Kovačević.

Prema njenim rečima, u vremenu revizije, pravo na podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije, ostvarili su svi uredno podneti zahtevi korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja.

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana. Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i rangiranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača. Sredstva za ove namene se nisu isplaćivala na osnovu rang liste, a rang lista podnosilaca prijava na konkurs nije objavljena na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno na internet stranici Uprave za agrarna plaćanja. Izveštaj o reviziji je pokazao i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome treba da budu upisani javni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što dovodi do netransparentnog trošenja finansijskih sredstava, konstatuje se u saopštenju Državne revizorske institucije.

-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo kao vanredni inspekcijski nadzor po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, jer ne obavlja uvid u evidenciju korisnika podsticaja, što stvara rizik od nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava od strane korisnika podsticaja, istakla je Kovačević.

Državna revizorska institucija dala je subjektima revizije-Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja, Pokrajinskom  sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine i Opštini Mali Zvornik preporuke za unapređenje ove oblasti.

Piše: Branislav Gulan

Foto: Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *