Tamno zeleni listovi pri dnu stabljike, jarkocrveni na vrhu koji se javljaju u jesen, i neugledni svetložuti cvetovi, kratak je opis najpopularnije praznične biljke – božićne zvezde.
Svako ko je bar jednom na poklon dobio ili kupuio ovu biljku, zna da ona nije jednostavna za odžavanje. Osnovni uslovi za održavanje jarke crvene boje gornjih listova – brakteja i zdrave forme biljke su mnogo svetla, vlage i adekvatna prihrana.
ČITAJTE I: Zaštita od hladnoće lukovičastog i gomoljastog cveća
U prostoriji joj najviše odgovaraju južni, istočni i zapadni prozori. Severne pozicije treba izbegavati. Ova tropska biljka zahteva puno indirektnog svetla u toku toplijeg dela godine, dok u toku zime traži puno direktnog svetla. Reč je o fotoperiodičnoj biljci i idealna temperatura za njeno gajenje je 12 – 25 stepeni, a za cvetanje 15 – 18.
Obilno zalivanje zimi, a leti i orošavanje
Treba je zalivati dva puta nedeljno, a supstrat ne sme potpuno da se isuši između dva zalivanja. Tokom leta potrebna joj je dodatna vlaga pa joj je u tom periodu neophodno orošavanje. Zimi treba da je udaljena od grejnih tela, a u njenoj blizini treba postaviti posudu sa vodom koja će joj obezbediti dodatnu vlagu. Posle cvetanja biljka ulazi u fazu mirovanja i zaliva se jednom nedeljno, a kako ne voli stalnu cirkulaciju vazduha potrebno ju je zaštititi od promaje.
Prilikom orezivanja zaštiti ruke
Orezivanje vršnih izdanaka treba uraditi posle svake faze cvetanja koje je u decembru. U ekstremnim slučajevima biljka se orežite do 10 cm iznad zemlje. Ako orezivanje izostane, biljka će se sporije razvijati. Orezivanjem se podstičete njen rast i razvoj. Jako je važno znati da je mlečni sok biljke otrovan i ako se prilikom orezivanja ne koristite rukavice može doći do iritacije kože. Posle orezivanja božićnu zvezdu treba češće zalivati. Prihranjivanje se praktikuje svake druge nedelje dok biljka raste i cveta. Razmnožava se izdancima u toku leta. Što se ranije uzmu reznice to će biljka biti veća u toku cvetanja. Pravi trenutak za presađivanje je kad biljka preraste svoju saksiju odnosno kada korenje postane zbijeno. Presađivanje se radi sredinom leta, posle redukcije listova.
Očigledno da božićnu zvezdu nije lako negovati, a osim određenih uslova koje zahteva, ona nije otporna na bolesti i štetočine. Napadaju je zelene vaši koje izobličavaju listove i čine ih lepljivim. Ako se ovo dogodi biljku treba istretirati nekim sistematičnim insekticidom. Bolesti su fatalne po biljku, pa tako od virusa srebrenja lišća nema oporavka. Čim se ovo primeti na listovima, biljku treba uništiti.
„Cveće svete noći“ stiže iz Meksika
Božićna zvezda ima posebno mesto u religiji, kulturi i istoriji. Njena postojbina je Meksiko gde u prirodi raste kao grm koji može da dosegne visinu do tri metra, a botaničko ime joj je euforbija koje je dobila po imenu omiljenog dokotra numidijskog kralja Jube – Euphorbusu. Navodno je on prvi upotrebio otrovan sok iz ove biljke kao lek. Može se naći i po imenu poinzecija. Ovo ime se vezuje za zapadni svet, a dobila ga je po Robertu Poinzecu koji je ovu biljku prvi doneo u Severnu Ameriku.
Danas je poinzecija simbol božićnog praznika, i ako se hrišćanski svet sa njom upoznao tek u 17. veku. Priča o njoj počinje u 14. veku u Meksiku. Njen mlečno beli sok se upotrebljavao da umanji siptome groznice. Takođe se koristila za pripremanje crvene i ljubičaste boje za odeću. Za Asteke ona je bila simbol čistoće.
Deo božićne tradicije postaje u 17. veku. Prema legendi, siromašna devojka po imenu Pepita došla je da prisustvuje ceremoniji rođenja Isusa. Nije imala dovoljno novca da kupi poklon i prinose ga Hristu kao dar, pa je sakupila gomilu samoniklog bilja pored puta i napravila buket. Požalila se rođaku da osim divljeg cveća nema čime drugim da daruje Isusa, a on joj je odgovorio da će svaki poklon, pa i onaj najsiromašniji, ako je dat čistog srca i sa iskrenom ljubavlju, biti prihvaćen u Njegovim očima. Čim je Pepita položila buket kao poklon, zeleni korov je čudom na vrhu dobio sjajne vatrenocrvene cvetove. Od tada, pa do danas ova biljka je u svetu poznata pod nazivom „Cveće svete noći“.
Piše: Jasna Bajšanski