Na 89. međunarodnom poljoprivrednom sajmu na Nacionalnoj izložbi stoke, koja se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, izloženo je oko 900 grla, a najviše je ovaca.
Ukupni utisak ocenjivačke komisije, naročito kada je reč o govedarstvu, jeste da je primetno povećanje broja tovnih grla u odnosu na mlečna, pa je od oko 125 primeraka goveda 70 tovnih. Inače, ove godine na Sajmu nastupa 40 uzgajivača ovaca sa 540 grla, rase il de Frans, virtemberg, te domaćih rasa cigaja i svrljiška pramenka. S većim brojem grla izložena je i romanovska, a priustni su i uzgajivači koza. Na ovogodišnjoj priredbi našlo se i 85 grla konja, među kojima se ističu i primerci genetičkih resursa nonius i domaćeg brdskog konja, a najviše je lipicanera.
Nagrađena su najlepša grla
Kao i predhodnih godina četvrtak je rezervisan za Dan stočara koji organizuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Sala u Master centru i ovog puta bila je puna, okupili su se proizvođači, dobitnici nagrada, stručnjaci.
Šampion u kategoriji govedarstva je Udruženje „Kolubara“ iz Lajkovca za izložena grla simentalske rase dok je Veliki šapionski pehar sa titulama apsolutmnog šampiona sajma otišao u ruke Milorada Čuletića za izloženu kolekciju ovaca. Prestižno priznanje osvojio je i Ljuba Štrbac za kobilu lipicanske rase.
Srpski farmeri ulažu veliki napor da održe proizvodnju
-Stočari su ostali verni svom cilju, a to je održivost stočarske proizvodnje sa posebnim fokusom na kvalitet. Kao direktor Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu svedok sam napora koji srpski farmeri ulažu da se stočarstvo održi i unapređuje. Sa kolegama koji rade na selekcijskom poboljšanju stočnog fonda kao i svih drugih u lancu farm menadžmenta podsećam da se ulažu veliki napori u postizanju optimalnog sistema za uzgoj kvalitetnih grla koja na Poljoprivrdnom sajmu mogu da se vide, rekao je doc. dr Dejan Beuković, direktor Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On je nagalsio da su posledice događaja iza nas kao i trenutna situacija koja se neminovno reflektuje na nedaćama u stočarstvu, veliki izazov za farmere. Ipak postoji vera da se ove nedaće mogu prevazići.
Javno ocenjivanje oduševilo i izlagače i ocenjivače
Izložena grla na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu izazvala su oduševljenje kod prof. dr Denisa Kučevića sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je bio i predsednik Komisije za ocenjivanje stoke, pre svega zbog javnog ocenjivanja koje je privuklo pažnju i farmera i drugih ljudi koji su mogli da se uključe u transparentnu javnu ocenu grla. Na ovaj način je, prema njegovom mišljenju, približen stručni rad i ljudima koji su u struci ali van nje. Oni su mogli da vide i šta se ocenjuje i šta se nagrađuje.
-Kvalitet grla je odličan, ona su iz domaćeg odgoja, pripadaju kvalitetnim priplodnim grlima. Na opšte zadovoljstvo i Sajma i Ocenjivačke komisije i ove godine imamo povećanje za još 50-60 odsto, štale su bile pune. Utisak je da se malo mora pojačati mlečne rase u govedarstvu. Zbog toga treba da se diskutuje o problemima ali da zdrava diskusija bude i sa predstavnicima vlasti i sa odgajivačkim organizacijama i sa nama sa fakulteta i instituta jer je to jedan zdrav osnov i pristup koji može dovesti do unašređenja stočarstva, rekao je Kučević.
Ove godine nije bilo pritužbi na rad komisije a on objašnjava da je to posledica velike transparentosti prilikom ocenjivanja. Njeni članovi su javno komentarisali svoje nedoumice prilikom vrednovanja 15- 20 osobina jednog grla, od papaka pa do uha. Kao primer on je naveo situacija kada je član komisije iz Ausrtije ocenjivao malo drugačije od ostalih i javno je objasnio zbog čega ima takav pristup. To je izazvalo opšte oduševljenje izlagača. Inače, članovi komisije su sem prof. dr Denisa Kučevića bili i Mato Janić izpred „Genetika Austrije“, dr Dragan Nikšić sa Instituta za stočarstvo, Stefan Stepić izspred Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna i Miroslav Radinović, sekretar – pet nezavisnih institutcija.
Na ovogodišnjoj Nacionalnoj izložbi stoke najviše je bilo ovaca, a ove godine ovčije, kozije i juneće meso dobilo je prioritet. Zbog toga su i u govedarstvu i u ovčarstvu bile najzastupljenije tovne rase.
-Mene raduje da smo posle 2-3 decenije napunili stočarski deo sajma sa tovnim rasama. To je indikator tržišta, ponude i tražnje. Srbija ima hranu, to je naše oruđe i oružje u izazovima koji nam dolaze.
Kako održati stočarstvo?
Pomoćnik ministra za poljoprivredu Nenad Katanić ovom prilikom je rekao da ministarstvo i odgajivačke organizacije imaju dobru saradnju.
-Trudimo se da kroiz izmene dopuna i u Zakonu o stočarstvu i u Zakonu o podsticajima unaprednimo postojeći sistem. Pozivam sve strične ljude koji se bave ovim poslom da učestvuju u napređenju stočarstva.
Milorad Malić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo rekao je da su u fokusu ovog sekretarijata u poslednjih 5-6 godina bili mladi poljoprivrednici i žene nosioci porodičnih gazdinstava , a cilj mera podsticaja je da mladi ostani na selu i da se bave poljoprivrednom.
-Znamo da je poljoprivreda jako teška grana, a sekreterijat je posebne pogodnosti namenio stočarima. Poslednji 5-6 godina registrovano je više od 600 gazdinstava koja smo pomogli kroz naše mere podrške, četiri su namenje stočarima. Konkursi su se odnosili na opremanje stočarskih farmi, značajna sredstva odvojena si u za sektor prerade mesa i mleka kako se ne bi prodavali primarni ili poluproizvodi, već krajnji proizvodi poput sira i mesnih prerađivana plasinahih u malim pakovanjima, rekao je Malić.
Doc. dr Dejan Beuković, direktor Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu iskoristio je priliku da najavi Seminar odgajivačkih organizacija Vojvodine koji će biti održan od 28. maja do 1. juna u Vrnjačkoj banji.
Titulu najvećeg grla poneo je Veliša
Ovogodišnja atrakcija na 89. međunarodnom poljoprivrednom sajmu je bik Veliša. On će, bez dileme, poneti titulu najvećeg grla jer teži 1.700 kilograma.
Simentalac Veliša dolazi iz Salaša Crnobarski koje pripada Poljoprivrednom gazdinstvu Braća Jeremić iz opštine Bogatić. Na farmi živi već skoro četiri godine, a vlasnik ovog bika Radenko Jeremić kaže da je i pre dve godine imao najvećeg sajamskog bika – Mališu, koji je bio nešto teži od trenutnog kapitalca.
– Bikovi završavaju s razvitkom oko pete godine, pa će Veliša možda još malo porasti. Sve zavisi koliko će ga zdravlje služiti – kaže Jeremić, dodajući da nema zainteresovanih kupaca jer nije isplativo držati bika. – Nema kupaca, samo se raspituju, svi hoće da kupe od klaničara. Bikovi su sad 3,10 evra po kili, ali slabo ko hoće da se bavi ovim poslom jer je jako skup. Zato Veliša dolazi na Sajam da se pokaže i da ga narod vidi, a košta mnogo i obaveza i hrane.
Veliša dnevno pojede oko deset kilograma koncetrata, a hrani se zajedno sa ostalom junadi na salašu. Ipak, kako se seća Jeremić, Mališa je jeo više od ovogodišnjeg pobednika.
Inače, na Poljoprivrednom gazdinstvu Braća Jeremić uzgaja se do 400 grla teladi koja se kasnije prodaju.
– Bavim se ovim poslom otkako sam rođen. Kao dečak imao sam dva grla, pa četiri, a poslednjih desetak godina imamo oko 400 grla, i na tom broju sad stojimo jer situacija nije zlatna – zaključuje ponosni vlasnik Veliše.
Šampionka Lara dnevno daje 50 litara mleka
Možda je bik Veliša najveći primerak svoje vrste, ali desetogodišnja simentalka Lara, koja je ujedno i ponela ovogodišnju titulu šampiona, oduševila je posetioce 89. međunarodnog poljoprivrednog sajma jer dnevno da i 50 litara mleka. Kako njen dojučerašnji vlasnik Milan Milanković iz Mratišića kaže, za njenu rasu je neobično da ima toliki muzni kapacitet. Međutim, tu njenim kvalitetima nije kraj.
– Lara je do sad već osvojila brojna priznanja na regionalnim i nacionalnim izložbama, a i Apsolutni je šampion Novosadskog sajma – kaže Milanković. – Lara se do sada telila osam puta, trenutno nosi deveto tele i sve njene dobre osobine prešle su i na njenih šest ćerki. Na osnovu njene konstitucije i zdravstvenog stanja, mogla bi da se oteli još tri do četiri puta, što je za njenu rasu nekad bilo normalno, a sad je prosek.
Kako kaže Milanković, mašina može da pomuze Laru za četiri-pet minuta, dok bi ručno trebalo oko pola sata. On ističe da na kvalitet i kvantitet mlečnosti utiču tri ključne stvari: genetika, hrana i uslovi održavanja stoke.
Najteži ovan ima 184 kilograma
Najteži ovan na Izložbi stoke je ovan virtemberg rase težak 184 kilograma koji dolazi sa farme „Miljković“. U najužoj konkurenciji našli su se ovnovi od 140 do 184 kilograma, a drugoplasiranog po težini, iste rase i s iste farme, nadmašio je za 13 kilograma. Možda nedovoljno oštrom oku detalj u razlici u težini od desetak kilograma i nije velik, ali kažu ovčari, kojima treba verovati – razlika je i te kako vidjiva.
I ove godine na Nacionalnoj izložbi na Sajmu je bilo prinova – pet teladi, dva jareta, desetak jaganjaca i nekoliko ždrebadi.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski