Poljoprivredni sajam u Novom Sadu od nastanka do danas, dakle punih 90 godina, mesto je na kojem se izlažu inovacije iz oblasti agrara, kako u primarnoj proizvodnji, tako i u preradi.
On je mesto susreta, poslovnog i svakog drugog povezivanja. I baš na tom mestu, pre 20 godina, 24. maja 2003. godine, osnovano je Društvo agrarnih novinara DAN čije sedište je u Novom Sadu. Povodom jubileja DAN je u Kongresnom centru Master organizovao svečanu i eduktivnu konferenciju “Precizna poljoprivreda – iskorak u pametnu poljoprivredu”.
ČITAJTE I: Robot za vinograde i voćnjake
-I pre dve decenije našli smo se na pravom mestu u parvo vreme. Ova godina je godina jubileja, vek postojanja Novosadskog sajma i 90 godina održavanja Poljoprivrednog sajma. Kako smo mi agrarni novinari neraskidivo vezani za Poljoprivredni sajam, naš jubilej proslavljamo na mestu na kojem je DAN i zaživeo, rekla je Jasna Bajšanski, predsednica Društva agrarnih novinara.
Kako je ona rekla, Poljoprivredni sajam je, od nastanka do danas, mesto na kojem se izlažu inovacije iz oblasti agrara, kako u primarnoj proizvodnji, tako i u preradi.
-Mi, agrarni novinari, imamo zadatak da ta nova znanja – inovacije, prezentujemo našim gledaocima, slušaocima i čitaocima – otuda i aktuelan tema, precizna poljoprivreda, dodala je Bajšanska.
Ona je na konferenciji ukazala na izazov sa kojim se sada susreću agrarni novinari i naglasila da je DAN pre 20 godina imao 40 članova. Danas je taj broj prepolovljen. Više je razloga za to.
-Prvi je prirodan odliv. Neki od njih su otišli u zasluženu penziju, a neki na žalost više nisu među nama. Drugi razlog je veoma bitan. Malo je mladih koleginica i kolega koji rade kao agrarni novinari. Dobrim delom za to su krive medijske kuće koje mlade ljude suviše dugo „drže“ u honorarnom statusu. Mnogi od njih zbog toga su napustili agrarno novinarstvo i bave se drugim poslovima. Veliki broj redakcija imao je u svojim redovima mlade entuzijaste koji su se posvetili novinarstvu u poljoprivredi. Njih je trebalo sačuvati, posebno kada se zna da je potrebno oko 10 godina da se formira agrarni novinar, objasnila je Jasna Bajšanski i skoristila ovu priliku da mlade novinare i novinarke pozove da se pridruže svojim stariji kolegama i koleginicama.
Izvršni direktor Novosadskog sajma Boris Nadlukač rekao je da se i on pre 20 godina zaposlio na Novosadskom sajmu i da je tokom te dve decenije bilo mnogo turbulencija, od toga da su održane veoma značajne sajamske manifestacije, do toga uopšte nisu ni održane.
-Za Novosadski sajam je ključna dobra komunikacija za koju su izuzetno važni agrarni novinari. Zbog toga će i u narednom periodu Novosadski sajam biti jedan od partnera agrarnih novinara, rekao je Nadlukač.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Nedeljko Tica rekao je ovom prilikom da je svoje prve korake u poljoprivredi napravio tako što je pomno čitao tekstove koje su pisali agrarni novinari.
-Danas mogu da kažem da smo zajedno pred novim izazovima kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. Svi vi zaslužejete veliku pohvalu kao univerzalni znalci onoga što se zove poljoprivredna proizvodnja. Vi omugućavate da sve ono što radimo na Poljoprivrednom fakultetu dopre do poljoprivrednika što je i naš strateški cilj. S’ druge strane, u neposrednim susretima, stalno ste nas podsticali i pripremali za nove izazove u i zbog toga vam Poljoprivredni fakultet i celokupna agrarna struka duguju veliku zahvalnost, rekao je Tica.
Prema njegovim rečima DAN je to pokazao i odabirim teme svečane konferencije kojom je obeležen jubilej, a koja je izuzetno važna za blisku budućnost poljoprivredne proizvodnje.
-Uvek ste znali da odgovorite izazovima vremena i to je vaša najznačajnija poruka, rekao je Tica.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj naglasila je da su u protekle dve decenije ZSV I DAN učili jedno od drugog što je dovelo do izuzetno kvalitetne saradnje koja se i dalje razvija.
-Tema konferencije izuzetno je značajna i veoma važna zadrugarima jer živimo u vremenu kada se u poljoprivredi mora paziti na svaki dinar i težiti što produktinijoj i ekonomičnijoj proizvodnji. Na tržištu možemo opstati udruženi u zadruga i uz primenu novih tehničkih, tehnoloških i naučnih rešenja, poručila je Jelena Nestorov Bizonj.
Ataše za poljoprivredu Kraljevine Holandije Koen van Ginneken naglasio je da je edukacija, i mladih i starijih, ključna za razvoj.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
– Precizna poljoprivreda je jako značajna, pogotovo kad se uzmu u obzir klimatske promene i povećanje inputa za poljoprivrednike. Poljoprivredni fakultet iz Vageningena je zajedno s Vladom Holandije napravio sajt gde se svi primeri dokumentuju i pokazuju farmerima značaj i doprinos precizne poljoprivrede. Holandska vlada subvencioniše inovacije, ali ulaže i u znanje jer je to jedini put za razvoj – rekao je van Ginneken.
U edukativnom delu konferencije govorili su Filip Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na temu „Poljoprivreda u eri digitalizacije“ i Marija Antanasković, predsednica Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.
O čemu je konkretno bilo reči kada je u pitanju precizna poljoprivreda, na Agroportal.rs čitaćete nerednih dana.