I kupci i proizvođači sve više teže ka tradicionalnoj i zdravoj hrani

 

Odnedavno se koristi reč održivost ali, naša poljprivredna gazdinstva su od vajkada racionalno koristila sve što se na njima proizvede i što od te proizvodnje ostane kao nusproizvod. To se videlo na svakom koraku. U Vojvodini su se kuće pravile od naboja, odnosno zemlje i slame, pokrivale se slamom ili trskom. To se isto primenjivalo i na hranu. Ona se nije ili se minimalno bacala, racionalno se koristila čemu su doprinosili i postovi, počev od jednodnevnih do velikih božićnih i uskršnjih. Na žalost, sada smo, posebno naša deca, preopterećeni nezdravom hranom prepunom aditiva, zaslađivača, različitih nezdravih šećera uz izostanak fizičke aktivnosti, a sve to zajedno narušava naše zdravlje. Ovako priču o održivosti poljoprivrednih gazdinstava i velikom potrebom potrošača da imaju dostupnu tradicionalnu i zdravu hranu, započinje Petar Radić iz Zadružnog saveza Vojvodine.

-Kada se govori o manjim gazdinstvima, posebno u malim seoskim sredinama podrazumeva se da ono što se proizvodi za tržište mora biti isto tretirano kao i kada se proizvodi za vlastite potrebe. Tome doprinosi i činjenica da kupci sve više žele da znaju šta jedu, kako je to proizvedeno, da li se koriste pesticidi i u kojoj meri. To proizvođačima hrane diktira nova pravila, pa oni koji već ne proizvode po organskim principima ili nisu u procesu konverzije, ozbiljno razmišljaju o tome. Svesni su da organska proizvodnja donosi manje prinose ali veruju da će preradom takvih primarnih proizvoda ostvariti bolju cenu, odnosno dodatu vrednost, kazao je Radić.

On je napomenuo da je opšte poznato da je za kvalitetan finalni proizvod neophodna kvalitetna sirovina, a toga u Vojvodini ima. Jako je važno da su ukusi hrane još uvek očuvani za raliku od mnogih drugih zemalja.

 

 

ČITAJTE I: Za ekološke, demografske i industrijske probleme rešenje je zelena poljoprivreda

 

 

To je je Zadružni savez Vojvodine 15 puta potaklo da se pojavi na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu sa širokom paletom gotovih proizvoda koja zaslužuje da bude prikazani kako posetiocima ovakvih sajamskih manifestacija tako i drugim proizvođačima. Tu se misli na hranu najrazličitijih ukusa i bogatsvo kulinarskih proizvoda nastalih u multikulturalnoj sredini kakva je Vojvodina.

-Primetno je da se iz godine u godinu hrana sve više oplemenjuje i ostvaruje se dodata vrednost. To znači da poljoprivrednici i zadruge sve više prerađuju svoje primarne proizvode sa ciljem da ostvare veći kvalitet sa višim cenama na manjim količinama. Gotovo svi proizvođači koji su bili okupljeni oko Zadružnog saveza Vojvodine su naši višegodišnji izlagači koji su preko Sajma etno hrane i pića uspeli da prodru na tržište Beograda i da svoju proizvodnju nekada delimično, a nekada celokupnu prodaju unapred, rekao je naš sagovornik.

Domaćini racionalno pokušavaju da plasiraju kako svoje proizvode tako i nusproizvode najrazličitije hrane počev od mesnih prerađevina, preko slane i slatke zimnice, do razlitih alkoholnih i bezalkoholnih pića.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
 
 
 

Radić poručuje da to treba sačuvati, ne proizvoditi samo sirovine već domaćem i stranom tržištu plasirati kvalitetne gotove proizvode. Sem toga, direktan kontakt sa kupcem donosi profit jer se eliminišu svi ostali iz lanca trgovine koji zarađuju na radu seoskog gazdinstva.

Piše: Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.