Jantarna kiselina može da se koristi u povrtarstvu i voćarstvu jer nije opasna za ljude i životinje. Primena je jednostavna i rezultati primene su vidljivi za par nedelja.
Jantarna kiselina je koristan stimulans rasta koji ubrzava rast zelene mase i povećava prinos i kvalitet plodova, povećava otpornost na sušu, zahlađenja i nedostatak svetlosti. Neškodljiva je za biljke, ljude i životinje. Deluje prilično efikasno, i to za sve useve – voće, povrće, cveće, sobne biljke.
Koristi se u niskim koncentracijama, pa se radni rastvor dodatno nekoliko puta razblaži vodom. Jantarna (butandionska ili ćilibarna) kiselina je organsko jedinjenje koje se nalazi u biljnim tkivima, kao i u jantaru, zbog čega je i dobila odgovarajuće ime. Fizički je to beli prah jako kiselog ukusa. Dobro se rastvara u toploj vodi, a slabije u hladnoj vodi.
ČITAJTE I: Mleko štiti protiv biljnih vaši, pegavosti, plamenjače …
Supstanca se odlikuje dezinfekcionim svojstvima i biološkom aktivnošću. Jantarna kiselina je jedan od retkih stimulatora rasta koji je potpuno siguran za biljke. Ako se koristi u razumnim granicama, pozitivan efekat se može videti u roku od nekoliko nedelja.
Glavne funkcije supstance su:
-stimuliše rast korenja i zelenih delova;
-brzi oporavak oštećenih tkiva;
-poboljšanje adaptacije sadnica posle presađivanja u zemlju;
-jačanje imunološkog sistema;
-sprečavanje akumulacije nitrata i toksičnih supstanci;
-olakšavanje asimilacije đubriva biljnim tkivima;
-dezinfekcija zemljišta od bakterija, gljivica i drugih štetnih mikroorganizama.
Jantarna kiselina za bolji rast
Jantarna kiselina nije đubrivo u bukvalnom smislu te reči. Smatra se stimulansom rasta i adaptogenom stresa.
Ova imena odražavaju glavne funkcije supstance: podsticanje rasta i jačanje imuniteta biljaka na bolesti i nepovoljne vremenske prilike. Zahvaljujući redovnoj upotrebi jantarne kiseline, možete povećati prinos gajenih biljaka i produžiti period cvetanja ukrasnih biljaka. Supstanca se ne akumulira u biljnim tkivima. Čak i ako ga koristite u prekomernim količinama, neće naneti štetu, posebno na suncu i vazduhu, jer se brzo raspada. Kiselina je sigurna za ljude i kućne ljubimce, tako da se može slobodno koristiti za lečenje voća i povrća. Jantarna kiselina je svestrana. Može se koristiti za namakanje semena, tretiranje sadnica, sobnih i baštenskih biljaka, kao i folijarno.
Može biti u obliku tableta ili praha. U trgovinu dolazi kao preparat standardne koncentracije od 1%, koji se koristi obično u dozi 10 g (praha) na 1 litar vode. Tretman semena se vrši radi povećanja klijavosti i jačanja imuniteta na bolesti i štetočine u nešto povećanoj koncentraciji. Standardna metoda je razblaživanje 40 ml 1% rastvora sa 1 litrom vode. Potopiti seme 12-15 sati, a zatim odmah posejati seme na otvorenom. Za obradu reznica uzeti 10 ml 1% rastvora razblažiti ga sa 1 litrom vode, sipati u sud i staviti reznice u njega sa donjim rezom, takođe stoje do 12-15 sati, posle čega se sade u zemlju.
Namakanje korena se vrši pre sadnje višegodišnjih biljaka. Da biste to uradili, uzmite 20 ml 1% rastvora jantarne kiseline i razblažite sa 1 litrom vode. Koren se natapa 5 sati, posle čega se sadnice sade.
Ovakvim rastvorom može se izvršiti i folijarna prihrana. Folijarnom prihranom se prska lišće i stabljika biljke. Obično se sprovodi 2 puta – pre pojave pupoljaka i na kraju cvetanja. Ako je potrebno, može se izvršiti treći tretman početkom oktobra, uoči mraza. Za tu svrhu, uzeti 1% rastvor (10 ml) i razblažiti sa 1 litrom vode. Rasad se takođe može prskati jantarnom kiselinom odmah posle pikiranja. Međutim, preporučuje se smanjenje koncentracije za 1,5-2 puta u poređenju sa standardom. Treba imati na umu da se redovnom upotrebom jantarna kiselina akumulira u zemljištu. Stoga, periodično (jednom na 2-3 godine) vredi proveriti pH zemljišta. Ako je pH manji od 6,0, zemljište počinje da se kiseli. U ovom slučaju, u jesen u njega treba uneti krečni materijal.
Piše: Dragomir Radić – PSSS Smederevo
Izvor: Agro Info Net