Ujedinjeni Arapski Emirati četvrta su najveća ekonomija na Bliskom istoku koju karakterišu jedna od najviših životnih standarda na svetu i visoka primanja.
Rastu ekonimije doprineli su, između ostalog dobra poslovna klima i tržišna orijentacija. Sem toga, drugi je najveći potrošač hrane u regionu Bliskog istoka, posebno voća. Limitiran obim poljoprivredne proizvodnje zbog ekstremnih vremenskih uslova i poljoprivrdnog zemljišta, i vrtoglavog rasta broja stanovnika koji je od 2000. do 2021. godine uvećan sa 3 na 9,8 miliona, dovodi do njene izuzetne zavisnosti od uvoza voća i povrća. Vrednost tržišta ovih namirnica u 2018. godini bila je 3.731 miliona američkih dolara, a za period od 2020. do 2025. godine predviđen je rast prosečne godišnje stope rasta tržišta za period od tri do pet godina 9,93 odsto.
Ovaj trend, kako je rečeno na predstavljanju “Vodiča za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog Istoka – Ujedinjeni arapski emirati i Saudijska Arabija”, potvrđuju i zvanični podaci prema kojima su uvoz i potrošnja svežeg voća u UAE poslednjih godina u stalnom porastu. Ali, kod određenih kategorija na tržištu primećene su i manje promene. To znači da se u narednom periodu očekuje pad potražnje kajsije, avokada, lubenice, manga i smokve, a smanjće se i potrošnja pomorandže i mandarine.
Na tržištu UAE rast potražnje za bobičastim voćem i jabukama
-Ali, očekuje se rast potražnje za bobičasto voće, jabuke, banane i limun. Takođe se očekuje povećanje prodaje šljiva sa prošlogodišnjih 7,5 odsto na istorijski maksimum od 8,8 odsto godišnje u narednom periodu. Kao primer navešću jabuke jer se Srbija svrstala među 10 najvećih izvoznika ovog voća u UAE. Na čelu ove liste je Novi Zeland, slede Južna Afrika, Kina, USA, Italija, Francuska, Čile, Španija, Turska i Srbija. Naši najveći konkurenti su Italija, Francuska, Španija i Turska, kaže konsultant Julka Toskić.
Velika potražnja za premijum povrćem
Analiza tržišta povrća u UAE pokazuje, prema njenim rečima, trend stabilnog rasta uz očekivano dalje povećanje prodaje robe nižeg cenovnog ranga, kao i premijum proizvoda iz uvoza. Sem toga, sve veća svest o značaju zdrave ishrane i aktivnom načinu života odrazila se na dalje jačanje tržišta svežeg povrća iz uvoza. Najzastupljenije sveže povrće u UAE su krompir, paradajz i luk kojima pripada 59 odsto ukupnog tržišta prodaje povrća. Sveže povrće višeg cenovnog ranga kao što su brokoli, karfiol i zeleno povrće, poslednjih godina beleži stabilan rast, pre svega zbog visokih nutritivnih vrednosti.
Na tržištu UAE mesta ima za premijum povrće poput brokolija, karfiola i zelenog povrća
Saudijska Arabija ima najveću stopu potrošnje voća i po povrća postanovniku
Kada se govori o tržištu svežeg voća i povrća u Saudijskoj Arabiji treba znati da je ova zemlja vodeća ekonomija na Bliskom istoku sa BDP-om većim od 785 milijardi američkih dolara. Sem toga, više od 33 miliona stanovnika, što je 60 odsto od ukupnog broja stanovnika na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je najveće regionalno tržište sa najvišom stopom potrošnje voća i povrća po broju stanovnika i peto po veličini tržište u regionu po veličini tržišta voća i povrća. U ovoj zemlji beleži se rastuća potreba za voćem i povrćem namenjenom daljoj preradi. Za ovu zemlju karakteristično je da broj stanovnika progresivno raste, povećava se prihod po glavi stanovnika, a istovremeno i svest o zdravom načinu života što povlači i povećanje potrošnje svežeg voća i povrća.
I Saudijska Arabija traži bobičasto voće i jabuke, a zainteresovana je i za uvoz povrća za preradu
-Kategorija koja najbrže raste je citrusno voće, a snažan rast zabeležen je tokom 2020. godine kada je i počela pandemija COVID – 19. Na drugom mestu po vrednosi uvoza je bobičasto voće i ono ima perspektivu daljeg rasta tržišta. Na trećem mestu po vrednosti je uvoz jabuka sa tendencijom daljeg rasta. Srbija zauzima 10. mesto na listi najvećih izvoznika ovog voća u Sausku Arabiju. Od povrća, u ovoj zemlji najviše se konzumiraju paradajz, patlidžan, kupus, krastavac i luk. Zbog povećane potražnje ne samo krajnjih potrošača već i razvijenog sektora HoReCa, dostave obroka i prerađivačke industrije, Saudijska Arabija sve više uvozi sveže povrće. Od 2016.- 2020. godine najviše je uvozila luk i to iz Egipta – 48%, Jemena – 28% i Indije – 13%, objašnjava Toskićeva.
Ona kaže i da se sve do 2020. godine tržište svežeg paradajza razvijalo polako ali, usled pandemije COVID -19, za ovim povrćem je povećana potražnja, pre svega zbog karantina i pripreme obroka kod kuće. Maloprodajne cene paradajza nisu stabilne i one su u blagom padu zbog velike ponude iz uvoza, pre svega iz Turske, Sirije i Jemena.
I ako je poršnja paradajza u Saudijskoj Arabiji velika, cene nisu stabilne zbog velike ponude
Za plasman na ova tržišta država mora mnogo i brzo da radi
Svi ovi podaci ukazuju da je reč o tržištima sa velikim potencijalima na kojima se može plasirati i naša roba. Ali, da to nije jedostavno i lako, i da se u ceo proces neminovno mora uključiti i država, potvrdio je i Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.
Srbija nema kargo avion sa hladnim lancem na relaciji Beograd-Dubai
-Država mora da definiše prioitetne proizvode koje želi da plasira na ova tržišta. Drugo, moramo da imamo stalnost količina i stalnost snabdevanja. Mi još uvek nemamo, a nadam se da ćemo uskoro imati, direktnu brodsku liniju već roba kreće put UAE iz luka zemalja u okruženju. Sem toga, nemamo ni kargo avion sa hladnim lancem na relaciji Beograd – Dubai, što je veliko opterećenje za proizvođače svežeg jagodičastog i bobičastog voća. Takođe nemamo ni organizovan marketinški pristup kojim bi pokazali šta to Srbija stvara. Jer ovde je umetnost prodati svoju robu i ono što pravi razliku u ceni je koliko nam je irgrađen brend, kako je dizajniran, koliko smo pouzdani, obajašnjava Selaković.
Brendiranje i dizajn pakovanja veoma su važni za tržišta UAE i Saudijske Arabije
On napominje da su UAE orijentisani ka toma da odmah podmire potrebe. Srbija u ovom trenutku teško da može da se takmiči jer u Dubaiju nema izgrađen niti jedan magacin ili hladnjaču iz kojih se snabdevaju marketi, a preko njih i HoReCa.
-Mi paralelno treba da radimo na dva koloseka. Jedan će biti brendiranje i selekcija poizvoda i edukacija proizvođača. Drugi kolosek je uspostavljanje lanca snabdevanja i uspostavljanje mogućnosti da momentalno odgovorimo na potrebe tržišta. Srbija mora da bude sistematična u pristupu jer se ovde igra utakmica sa celim svetom. Trend rasta postoji i treba ga iskoristiti ali se zavaravamo ako mislimo da ova tržišta čekaju samo na nas. Poljska, Holandija i Novi Zeland pokazuju mnogo veću agilnost i podršku proizvođačima od nas, kazao je Selaković.
Na Bliski istok stiže voće i povrće sa svih strana sveta
On kaže da je reč o veoma surovim tržištima i da, ukoliko Srbija želi da se pozicionira na njima mora mnogo i brzo da poradi na svemu što je navedeno.
