Kako nastaju gradonosne oluje, i da li ih ima sve više?

 

Nakon rekordnih vrućina, kraj juna u Srbiji obeležilo je nestabilno vreme sa pojavom grada koji je uništavao useve, pa i krovove i automobile u mnogim krajevima zemlje.

Darko Savić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu piše za portal Klima ¹⁰¹ o tome zašto je grad sve veća opasnost, pre svega za našu poljoprivredu.

Posle perioda rekordnih junskih vrućina, vreme u Srbiji postalo je izrazito nestabilno.

 

 

ČITAJTE I: EU o govedima kao zagađivačima okoline: “Stočari nisu industrijalci i krave nisu otpad”

 

 

Tokom vikenda (22. i 23. juna 2024.), olujno vreme sa gradom pogodilo je mnoge krajeve, pre svega na jugozapadu zemlje, uključujući i gradove kao što su Priboj, Prijepolje, Sjenica, Tutin.

Ali po svemu sudeći najrazorniji grad, koji je u domaćim medijima bio opisan kao „veličine jajeta” , pao je severnije, u Osečini u zapadnoj Srbiji, gde je oštetio kuće, automobile, puteve, useve…

Iako se vreme u Srbiji relativno naglo promenilo, ovakve padavine nisu bile iznenađenje – već nekoliko dana Republički hidrometeorološki zavod najavljivao je olujno vreme, a zatim je i izdao upozorenje za teritoriju čitave zemlje do kraja meseca, navodeći da je moguće „nestabilno vreme, često” sa pojavom grmljavinskih nepogoda sa intenzivnim pljuskovima, gradom i olujnim vetrom”.

Ovakvih upozorenja će, nažalost, u budućnosti biti sve više.

Po savremenim naučnim modelima, grad neće biti samo češća pojava u Srbiji, već će on u proseku biti čak i veći . Po zvaničnim projekcijama, krupni grad (prečnika većeg od 5 centimetara) može postati značajno češća pojava u Srbiji tokom 21. veka

Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, zvaničnom državnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem 2023. godine , ako se klimatske promene nastave ovim tempom, frekvencija pojave grada prečnika većeg od 5 cm porašće za 40-80% do kraja veka , na gotovo celokupnoj teritoriji zemlje (5 cm je negde između jajeta i teniske loptice).

U ovoj studiji je pokazana i tendencija porasta broja dana sa udarima vetra jačine od 25 m/s, što se takođe može koristiti kao indikator za formiranje jakih oluja, koje su povezane sa pojavom grada.

Kako se navodi u Programu, ukupna godišnja suma padavina se neće značajno promeniti u Republici Srbiji, ali će doći do izmene njihovog režima, što može uticati i na pojavu grada.

Naime, za grad su posebno važni rezultati koji se tiču promena u veoma jakim i ekstremnim padavinama . Grubo rečeno, one se već sada javljaju češće nasuprot malim i umerenim padavinama koje, prema osmatranjima, beleže pad.

Samim tim, ukupna godišnja količina padavina je ostala nepromenjena, ali se povećala učestalost ekstremnih padavina. To znači da su padavine ređe (uslovi skloni suši) ali kad se dogode one su ekstremnije (uslovi skloni poplavama).

U odnosu na sredinu 20. veka, udeo ekstremnih padavina (30 mm i više) u ukupnim godišnjim padavinama porastao je sa 2,4% na čak 5,6% . Ova promena ka većem delu ekstremnih padavina nastaviće se u budućim decenijama, kako Srbija bude nastavila da se zagreva.

Analiza rizika od velikih padavina pokazuje da je u periodu 2001-2020. pod visokim i veoma visokim rizikom bilo svega 7% teritorije Republike Srbije – dok će do sredine veka taj procenat porasta na oko 56% .

Veličina zrna grada zavisi pre svega od jačine oluje: jače oluje mogu duže zadržati grad u vazduhu, što gradu daje više vremena da raste

Ali ne samo da klimatske promene doprinose obilnijim padavinama, već i – uslovno rečeno – menjaju njihov sastav, pa se u sve toplijoj Srbiji mogu očekivati češći i jači naleti grada.

Da bismo to razumeli, treba najpre da proniknemo u samu prirodu ove pojave. Grad kao padavina predstavlja prirodnu pojavu i povezan je sa najenergičnijim, olujnim oblacima, tzv. kumulonimbusima .

Olujni oblaci, a samim tim i grad, mogu se formirati u bilo kom delu godine, ali su najčešći u toploj polovini godine, kada je na snazi i sezona protivgradne zaštite u našoj zemlji (od 15. aprila do 15. oktobra).

U Republici Srbiji ovih gradonosnih oblaka, u proseku, najviše ima tokom juna, maja, zatim jula, pa u tim mesecima možemo očekivati i najviše grada.

Skorašnji rekordi

U prethodne dve nedelje bili smo svedoci brojnih gradonosnih oluja koje su izlučivale grad do veličine teniskih loptica koje su načinile velike štete.

Međutim, grad te veličine je daleko od rekordnog.

Podsetimo se, oluje koje su se prošle godine formirale u predelu Alpa, od kojih su neke stigle i do Srbije, oborile su mnoge rekorde: najveće zrno grada zabeleženo u Evropi (19 cm), najduže živeća superćelijska oluja…

Gradonosni oblaci se formiraju u toplom delu godine iz dva razloga.

Prvo, kada Sunce jako zrači, prizemni sloj vazduha se intenzivno zagreva, a znamo da je topao vazduh ređi od hladnog, tako da on teži da se podigne na veće visine i na taj način se formiraju jake uzlazne struje .

Drugo, ako je vazduh topao, što je slučaj leti, on može u sebi da sadrži veću količinu vodene pare koja je neophodna za formiranje oblaka. Tako da grad nastaje u sredini u kojoj ima dovoljno vodene pare za njegovo formiranje, i dovoljno jake uzlazne struje koje će duži vremenski period zadržati to zrno grada u vazduhu, i na taj način mu omogući više vremena da raste i poveća svoju veličinu .

Jednostavnije objašnjenje uticaja klimatskih promena krije se u činjenici da raste srednja globalna temperatura vazduha, a svako zagrevanje vazduha za 1 o C omogućava (u proseku) da on sadrži 7% više vodene pare .

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

Više vodene pare potencijalno znači intenzivnije oluje, kao tim i više grada. Međutim, zbog komplikovanosti ovog problema, ova oblast i dalje predstavlja aktivnu oblast istraživanja.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, posebno su prepoznati voćarstvo i vinogradarstvo kao osetljive poljoprivredne grane. Kako se navodi u dokumentu, za ukupno 11 voćarskih i vinogradarskih oblasti u Srbiji ocenjeno je da imaju visok rizik od grada , na osnovu klimatskih projekcija i zastupljenosti ovih grana poljoprivrede (od Sremske preko Zlatiborske i Kolubarske oblasti do Zaječarske i Pčinjske).

Program kao poseban cilj u okviru unapređenja zaštite višegodišnjih zasada od ekstremnih vremenskih događaja navodi subvencionisanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu zasade voćaka i zasade vinove loze. Takođe, predviđeno je i jačanje meteorološkog osmatračkog sistema, kako unapređenje opreme tako i kroz nove obuke zaposlenih u RHMZ.

Drugim rečima, mada je pojavu grada i njegovu opasnost teško predvideti, to ne znači da sve moramo da prepustimo slučaju. Opasnost od grada zavisi i od toga koliko smo se dobro adaptirali na nove klimatske uslove.

Piše: Darko Savić, Fizički fakultet u Beogradu

Izvor: Klima ¹⁰¹