Komposti su prirodna đubriva nastala mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija biljnog porekla pri čemu je neophodno da je sav materijal zdrav i bez štetnih ostataka pesticida, teških metala, antibiotika i mikotoksina.
Ova đubriva se primenjuju na površinama koja se nazivaju komposišta, a proces njihovog pripremanja-kompostiranje. Komposište ne sme da ima nepropusnu podlogu kako ne bi došlo prodora mikroorganizama, insekata i glista.
Kompost se priprema u odvojenom delu bašte, najbolje u senci i to na zemljištu, u drvenim ili žičanim sanducima, korpama, ili u komposteru, a koriste se biljni ostaci i drugi organski zdravi otpaci kao što su: ostaci povrća, trava, lekovitog bilja, lišća, slame, pepeo, živinski izmet, komina i dr.
Foto: Pixabay
Na površini za kompostiranje prvo se stavlja (oko 10 cm) drenažni sloj – grančice, stabljike suncokreta ili kukuruzovina, a zatim se naizmenično ređa sloj svežih ili suvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva do tri mesta i sloj svežeg stajnjaka (radi brže razgradnje) ili se ubacuju odgovarajući preparati za kompostiranje. Humka se završava slojem zemlje. Visina humke za kompostiranje je od 50-80 cm (niža humka-brža razgradnja), širina do 150 cm i proizvoljna dužina.
Foto: Piyabay
Cela masa mora biti umereno vlažna, zaliva se po potrebi i neutralne reakcije (dodaje se između slojeva negašeni kreč). Gomila se ne sabija ili se malo sabija.
Zreo kompost je ujednačenog izgleda tamnosmeđe do crne boje. U letnjem periodu potrebno je 10-14 nedelja, a u zimskom periodu 14-18 nedelja da se organska masa raspadne i da kompost bude spreman za upotrebu.
Foto: Pixabay
Korišćenje komposta, kao dodatka zemljištu, ima brojne pozitivne efekte.
Kompost poboljšava fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine zemljišta. Ispoljava pozitivne efekte na rast i zdravlje biljaka, kao i na kvalitet plodova.
Foto: Pixabay
U kompostu gljivice stvaraju huminske kiseline koje sadrže hraniva koja se zadržavaju oko korenovog sistema biljaka. Gljivice su ključne za rast biljaka jer oslobađaju azot i ugljenik. Takođe, neke od njih luče antibiotike koji eleminišu patogene bakterije.
Kompost zbog svoje tamnosmeđe boje apsorbuje više svetlosti što dodatno zagreva zemljište. Kompost povećava poroznost i rastresitost zemljišta, što direktno utiče na efikasniju aeraciju i dublje prodiranje korenovog sistema biljaka.
Foto: Pixabay
Mikroorganizmi sadržani u kompostu pružaju višestruku korist. Razgradnjom organske materije, mikrorganizmi menjaju hemijsku struktutu hraniva u oblike koje biljke u potpunosti mogu da iskoriste. Biljke gajene upotrebom komposta donose kvalitetnije i ukusnije plodove sa nižim sadržajem nitrata.
