Konkurs za zadruge krajem marta

Zahvaljujući bespovratnim sredstvima u ukupnoj visini od 40 miliona dinara koje je država dodelila trima zadugama opštine Bač, one sada već uveliko koračaju putem razvoja, čulo se na prezentaciji Programa podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološkog razvoja zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije, koji je u Baču predstavilo Ministarstvo za brigu o selu. Ovoj lokalnoj samoupravi teritorijalno pripada šest sela, a prema rečima predsednika opštine dr Steve Panića, poljoprivredna delatnost najvažnija je grana privrede u kojoj dominira ratarstvo.

Ministar Milan Krkobabić je, obraćajući se poljoprivrednicima rekao da smanjenje broja stanovnika, koje je evidentno i u Baču, treba zaustaviti tako što će sela dobiti adekvatnu infrastrukturu, kvalitetan društveni standard  i sigurnu zaradu od koje se lepo živi. A to se postiže tesnom povezanošću nauke i struke i ulaganjem u razvoj intenzivne poljoprivrede. Kao primer Krkobabić je naveo Dansku u kojoj poljoprivrednik po hektaru ostvari prihod od 17.000 dolara, u Holandiji 24.000, dok je kod nas ta cifra 1.000 dolara. Da bi ratarstvo u Srbiji bilo isplativo potrebno je da poljoprivrednik obrađuje 50-100 hektara oranica, dok isplativost u voćarstvu donosi površina od 10 hektara. Ministar Krkobabiće je podsetio da je poslednja reforma dovela do toga da velike površine obradive zemlje pređu u ruke pojedinaca što je poljoprivrednicima oduzelo perspektivu. Održivost njihovih gazdinstava sada može obezbediti udruživanje, stvaranje manjih preduzeća i bavljenje seskim turizmom.

– Ova mala pogranična opština pravi je primer da se to može, ovde su već uložena sredstva u tri zadruge i sve odlično posluju. Novi program pomoći zadrugama biće objavljen krajem marta, pola milijarde dinara je na raspolaganju za stare i novoformirane zadruge – poručio je ministar.

Ovo je prvi u nizu programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine, a prema uslovima programa i javnog konkursa koji će biti uskoro objavljen, novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge mogu da računaju na maksimalan iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po jednoj zadruzi, dok će za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.

Novina programa su zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost bavljenje seoskim turizmom; zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost proizvodnja predmeta ili delatnost obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti kao i zadruge čiji su osnivači pripadnici osetljivih društvenih grupa, sa registrovanom delatnošću iz oblasti poljoprivrede, proizvodnje predmeta, obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti. Za ove tri vrste zadruga predviđen je iznos do 7,5 miliona dinara.

Krkobabić se dotakao i teme teritrijalne reorganizacije po uzoru na razvijene zemlje, poput Nemačke. Ona podrazumeva povećanje broja lokalnih zajednica kako bi one odlučivale o raspodeli vlastitih sredstava u skladu sa potrebama građana i zajednice. Ovo posebno važi za manje razvijena područja poput pograničnih, kojima je, pored vlastititog, potreban i novac iz državne kase. Za novi model teritorijalne organizacije državi je potrebna podrška građana.

-Nama ne treba ukrupnjavanje poseda, ne treba prodavati zemlju, treba se udružiti. Zemljoradnička zadruga „Zadrugar“ iz Bača pokazuje kako se na manjim površinama može zaraditi, poručio je Radislav Jovanom, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Jovanov je podsetio da u Vojvodini posluje 246 zadruga i rekao da će se Zadružni savez Vojvodine truditi da se zadruge osnuju i u onim selima u kojima ne postoje  jer je svakom selu potrebno bar jedno pravno lice. Za razliku od kompanija, zadruge imaju i socijalni karakter te se u selu u kojem je zadruga koja dobro posluje, razvija i društveni i sportski život.

Prof. dr Zoran Keserović koji je i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, mišljenja je da je akcija Ministarstva za selo dugoročna i da ju je teško zaustaviti, bez obzira ko je na vlasti.

-Naš prioritet je da ulažemo u znanje. Poslednjih 70-80 godina kod nas vlada centralistička politika koja je glavni uzrok propadanja sela. Zbog toga nam je potrebna nova teritorijalna organizacija. Jednako važno je i poljoprivredu polako okretati ka radno-intenzivnim granama kao što su voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, lekovito bilje ali i prerada. Od 152 zadruge koje su dobile sredstva, više od 70 odsto njih uložilo je u podizanje savremenih zasada. Neophodno je služiti se znanjem i udruživati se, poručio je Keserović.

Ministar za brigu o selu sa svojim saradnicima je obišao zadružne kapacitete ZZ „Zadrugar“, jedne od tri zadruge u opštini Bač koja je dobila bespovratna sredstva iz Programa Vlade Republike Srbije namenjenog zadrugama. Ovoj zadruzi osnovanoj davne 1946. godine, koja ima 78 članova i čak 350 kooperanata, a pretežno se bavi ratarstvom, dodeljeno je 11,2 miliona dinara za dobro osmišljen projekat iz oblasti voćarstva, nabavku 5.500 sadnica četiri sorte trešnje i protivgradne sisteme zaštite za tri hektara zasada.

Poseta minstra Krkobabica Domu kulture u Selenči

-Ovaj voćnjak ne bi bio ovde da nismo dobili bespovratna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“. U njegovo podizanje, zajedno sa pratećom mehanizacijom, bunarima, ogradom i ostalom opremom, uloženo je  170.000 evra, s tim što je 70 odsto sredstava obezbeđeno preko ovog konkursa, mi smo uložili 20 odsto, a 10 odsto smo dobili od pokrajine i lokalne samouprave. Ovo je prvi korak u našem daljem razvoju i preorijentisanju poslovanja. Pokušavamo da izađemo iz trgovine i na sopstvenim površinama intenzivnom proizvodnjom obezbedimo uspešno poslovanje zadruge. Naravno da nećemo isključiti kooperaciju, a takođe se zna da tamo gde ide zadruga ide i selo. Očekujem da će kooperanti i zadrugari da krenu za nama i ulaze u povrtarsku i voćarsku proizvodnju. Naša kompletna vizija za budućnost odnosi se na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, a krajnji cilj nam je prerada, reako je Miloš Vuković, direktor ZZ „Zadrugar“.

Ministar za brigu o selu svoju posetu opštini Bač završio je u selu Selenča, gde je posetio seoski Dom kulture. Ovo pogranično multietničko selo, većim delom naseljeno Slovacima,  ima 1.223 domaćinstva i 2.601 punoletnog stanovnika. Prosečna starost stanovništva je 40,6 godina. I ako je Selenča, uredno i lepo uređeno mesto i ponos Bačke, ni njega ne mimoilazi sudbina drugih manjih sredina širom Srbije – negativni prirodni priraštaj i ekonomska emigracija.

Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *