28 novembra, 2022

Lekovito i začinsko bilje – profit uz malo ulaganja

 

Ako  se odlučujete da pokrenete biznis na sopstvenom posedu ili okućnici, preporuka stručnjaka je da izbor bude lekovito , začinsko ili aromatično bilje. Ulaganja nisu velika, a zarada neće izostati – pokazuje  dosadašnja praksa.

Afirmaciji ovih biljnih vrsta, za čiji uzgoj Srbija ima značajan potencijal, u mnogome doprinose seminari i edukacije o unapređenju preduzetništva i mogućnosti za zapošljavanje u prekograničnom regionu kroz poljoprivrednu praksu zasnovanu na inovacijama koja se realizuju kroz projekat Agrino 2.  

Reč je o Interreg – Ipa projektu prekogranične saradnje sa susednom Republikom Mađarskom i koji traje do 30. juna 2022. godine. Ovih dana na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu održana je promocija projekta  i okrugli sto, a  u toku su radionice, edukacije kao i  razmena iskustva proizvodjača i stručnjaka koji zajednički ukazuju na potencijale ovog vida poljoprivrede od kojeg može sasvim lepo da se živi.

Vlasta Živanov iz Bavaništa to potvrdjuje na svom primeru. Proizvodnjom lekovitog bilja se bavi više od četiri decenije. Na plantaži ima gotovo sve lekovite biljke, a dominantna je kamilica koju uzgaja   na deset hektara. Njegovo iskustvo je pokazalo da je uzgoj lekovitog bilja u odnosu na ratarsku proizvodnju isplativije više od  pet puta!

-Mora se naglastiti da je i rada mnogo više nego prilikom gajenja klasičnih ratarskih useva, ali je definitivno prilika za dobit, kaže Vlasta Živanov iz Bavaništa i dodaje da u Vojvodini ima potencijala za lekovito bilje, ali njegova proizvodnja zahteva i specijalizovanu mehanizaciju.

Nebojša Grozdanić iz Novog Sada, inače, predstavnik kompanije koja proizvodi mašine za ubiranje, sušenje i procesiranje lekovitog i začinskog bilja, napominje da je za mašinama sve veća potražnja što indikuje da je i interesovanje za uzgoj lekovitog bilja sve veće.

-Sve teže je naći radnu snagu za berbu, kosidbu. U Vojvodini je  najveća potražnja za mašinama za berbu i sušenje kamilice, mente, melise, ali i za potrebe prerade šipka i konoplje, kaže  Grozdanić.

Dr Milica Aćimović, viši naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i koordinator za edukaciju na projektu “Agrino 2”, navodi podatke da se u Srbiji lekovito bilje uzgaja na površini manjoj od 2000 hektara, da dominara proizvodnja na malim posedima od dva do tri hektara i da je tek po koji proizvodjač na parceli od dvadesetak hektara. Upućuje i konkretan predlog.

-Moj savet početnicima u ovom agrobiznisu je da najpre proizvodnju zasnuju na malim površinama, tačnije, na porodičnim gazdinstvima i da se svi uključe u posao kako bi se izbegli troškovi najma radne snage. To je preduslov za ostvarenje profita, navodi dr Aćimović.

Na značaj prekograničnog projekat Agrino 2, u kom učestvuje i tridesetak učesnika iz susedne Mađarske ukazuje i dr Tijana Zeremski, projektni menadžer Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

-Posebna snaga  ovog projekta je u saradnji sa kolegama iz Mađarske. Naši partneri dolaze iz neprofitne organizacije iz županije Čongrad. Za nas je od nemerljivog značaja što ćemo podeliti iskustva  sa mađarskim proizvodjačima lekovitog bilja koji proizvodnju zasnivaju na standardima Evropske unije o čemu ćemo imati prilike više da čujemo od njih lično, napomnje Zeremski.

Nikoleta Baki iz Segedina jedna je od tridesetak učesnika u projektu Agrino 2, koja je zadovoljna dosadašnjim radionicama.

-Dogovaramo se o uzvratnoj poseti kolega u županiju gde ćemo im prikazati naše primere dobre prakse, napinje Baki.

Podsetimo, vodeći partner na projektu  Agrino 2  je Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljopriverdu, Fondom „Evropski poslovi“  i neprofitnim Udruženjem za razvoj županije Čongrad iz Segedina. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije  kroz Interreg – IPA program prekogranične saradnje  Mađarska – Srbija.

Ukupan budžet projekta je  226.318, 27 evra.  Iznos sredstava EU kroz  IPA program  je 192.370.51 evra.

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor