Popis poljoprivrede u 2023. godini je završen. Preliminarni rezultati su izašli. Poređenje je napravljeno sa anketnim podacima iz 2018. godine. Ovo su naslovi koji su nas zatekli na samom kraju prvog meseca ove godine.
Verujem da će sledeći popis poljoprivrede, ukoliko se nastave trendovi koje je pomenuti popis pokazao, trajati mnogo kraće, jer će popisivači imati mnogo manje toga da popišu, a da mnoga vrata na koja će zakucati u sledećem popisu, neće imati ko da otvori.
ČITAJTE I: Šta nam pokazuju prvi rezultati Popisa poljoprivrede 2023?
O čemu se radi ? Podaci su šokantni. Mislim da i pored očekivanja negativnih trendova, niko nije očekivao da u odnosu na 2018. godinu Srbija raspolaže sa tek nešto malo više od 4 miliona hektara raspoloživog zemljišta, što je čak 21,3% manje na upoređujuću godinu.
Gde nestade zemlja? Doduše, korišćenog poljoprivrednog zemljišta je manje za 6,3%, a površine pod šumama smo prepolovili (pad od 48,2%). Podsetimo se još jednom bazna godina sa kojom se porede ovi podaci je 2018. !? Ovi poražavajući podaci traže bar minimum obrazloženja. Da li je reč o devastaciji plodnog zemljišta upornim „suvim ratarenjem“ ? Ili je u pitanju gubitak zemljišta po osnovu prenamene i širenja urbanih sredina ? Ili je u pitanju neumereno širenje industrijskih i infrastrukturnih kapaciteta na konto poljoprivrednog zemljišta? Šume? Nema odgovora.
Adresa za sva ova pitanja postoji. Nema više izgovora. Poljoprivredi treba veštačko disanje. Hitnost trenutka zahteva brzo i efikasno rešenje.
Što se stočarstva tiče, svi smo znali da su negativni trendovi uzeli maha, ali sada konstatujete da je za samo pet godina broj uslovnih grla pao za čak 20%.
Kada pogledamo podatke popisa o brojnom stanju stoke, tada postaje jasno da nema mesta čuđenju kada konstatujemo da uvozimo živu prasad, živa goveda, juneće meso, svinjsko meso, mleko…
Od svih kategorija iz sektora stočarstva jedino je konstatovan rast broja košnica. Nećemo da budemo maliciozni prema vrednim proizvođačima meda, ali pogled na podatke ukupnog stočarstva izgleda kao dobar vic. Što bi narod rekao „… Da nije tužno, bilo bi smešno! “
Svakako da su dve najznačajnije delatnosti u stočarstvu – govedarstvo i svinjarstvo. Zbog toga „bode oči“ i „vređa pamet“ podatak da imamo pad broja goveda za 17,7%, a tovljenika svinja za čak 30,7%. Poražavajuće.
Naravno ne smemo zaboraviti ni posrednu korist za celu poljoprivredu, a to je smanjenje fonda stajskog đubriva, tako potrebnog za oplemenjivanje zemljišta, što u krajnjoj konsekvenci znatno utiče na nivo ratarske, povrtarske i voćarske proizvodnje.
Podaci o broju gazdnistava i starosnoj strukturi, podložni su raznim objašnjenjima. Ono što je sigurno, postoje mladi ljudi koji žele da se bave poljoprivredom i to po najsavremenijim tehnološkim standardima, ali treba ih zadržati i motivisati.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
U svakom slučaju popis nam je dao jednu dobru osnovu i uspostavio referentnu polaznu tačku za redefinisanje agrarne politike.
Zemlja koja nema prehrambeni suverenitet, u ozbiljnom je problemu. Sa ovakvom politikom i ovakvim trendovima, Srbija gubi taj atrbut prehramnbene samodovoljnosti.
Ako to ne uspostavimo, ništa nam neće vredeti: ni snažna vojska ni moderni autoputevi, jer i vojnik i vozač moraju da doručkuju, ručaju i večeraju. U protivnom, doručkovaćemo srpsku hranu, a ručak i večera – iz uvoza. Nećemo to dozvoliti ako imamo i malo razuma i pameti. Verujem i nadam se da imamo.
Piše: Žarko Galetin, agroanalitičar