Afrička kuga, skup tov svinja usled rasta cena stočne hrane, niske otkupne cene i ukupna veća proizvodnja i uvoz svinjskog mesa veći od naših potreba, razjedaju svinjarstvo koje daje najobimniji stočarski proizvod u Srbiji. Ukazujući na ove i druge probleme u srpskom svinjarstvu Branislav Gulan, publicista analitičar podseća da je ova grana minule godine u ukpnoj vrednosti agrara u nacinalnom proizvodu poljoprivrede učestvovala sa 641 milion dolara, odnosno 11 odsto od ukupne bruto vrednosti i bila je odmah iz kukuruza.
Prema njegovim rečima i pored takvih rezultata beleži se pad potrošnje svinjskog mesa za 20 odsto, očekuje se ukupan uvoz oko 300.000 do 400.000 tovljenika, a već je u dva navrata uvezeno i po 150.000 prasića. To se dešava u vreme kada su obori u Srbiji prazni, a prodavnice pune. Inače, ukupno stočarstvo Srbije u BDP agrara učestvuje sa 30 odsto, što je na nivou nerazvijenih zemalja sveta. Stočarstvo u Srbuji decenijama godišnje opada po stopi između dva i tri odsto godišnje. Istovremeno u EU svakog trenutka postoji višak od 50 miliona tovljenika.
-Krizi svinjogojstva u Srbiji ne vidi se kraj. Ključ rešenja, odnosno za gašenje požara, tovljači preporučuju da država u vreme krize interveniše iz robnih rezervi ako nema mesa ili da otkupljuje viškove, ako ga ima previše. Od države se očekuje da povremeno povuku veći broj ponude svinja od tovljača, kada ima viškova. Međutim kada se to i dogodi na tržištu se ništa krupno ne dešava, izuzev što još više zaostaje otkup jer klaničari preuzete svinje koriste za tekuće potrebe, objašnjava Gulan i konstatuje da je zahvaljujući lošoj agroekonomskoj poltici Srbija od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa. Na to nas je decenima upozoravaso FAO, ali bezuspešno.
Dokaz su činjenice da je iz Srbije 1990. godine bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti za 762 milina dolara. Od izvoznika smo postali uvoznici. Samo u 2019. godini uvezeno je zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71, a u 2020 godini za 58 mililiona dolara. Srbija je daleke 1866. godine na 1000 stanovnika imala 1.300 svinja i tada je bila smo razvijenija od SAD koje su tada na 1.000 stanovnika imale između 800 i 900 svinja. Ili recimo 1984. godine u Srbiji je bilo 5,4 miliona svinja, a danas je teško poverovati da ih ima više od 2,5 miliona.
ČITAJTE I: Mogu li šumadinka, moravka i mangulica ponovo da budu naš brend, kao u vreme Miloša Obrenovića?
Tovljači svinja tove i gubitke
Naš sagovornik kaže da duže tovljenje svinja poskupljuje tov i povećava masnoću mesu,koje klaničari svrstavaju u drugu klasu i umanjuju mu cene. A da cena može biti ispod svakog poslovnog morala, pokazao je otkup težih svinja po ceni od 100,00 dinara po kilogramu žive mere na početku ove godine i najčešće po 120,00 – 150,00 dinara po kilogramu žive mere za prvih šest meseci ove godine.
-Sa tom cenom klaničari pred sam kalendar verskih praznika podižu cene u svojim radnjama. Do sada ih za takav postupak nije prozvalo nijedno uduženje potrošača. To je dvostruka sramota. Troškovi ishrane svinja po jednom kilogramu danas su 220,00 – 240,00 dinara. Sve što ispod toga dobiju tovljači predstavlja tov gubitaka, poručuje Gulan.
Ako je verovati statistici, naši farmeri u ponudi godišnje imaju iz svog tova oko 1,4 miliona svinja različite težine. Naše potrebe za tovljenicima su između 900.000 i milion svinja, pa, zapravo u svakom trenutku i pored smanjenog tova imamo višak od skoro pola miliona svinja. Kada se ovome doda uvoz mesa različitih kategorija, pa i živih svinja, onda se može govoriti o dodatnih 300.000-400.000 tovljenika na godišnjem nivou koji nisu iz naših obora.
Tovljače svinja nema ko da zastupa u pravljenju ugovora
Branislav Gulan navodi profesora iz Novog Sada dr Vitomira Vidovića koji je rekao da proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu, pa čak ni oni sa većom proizvodnjom, a nemaju ni poslovno udruženje koje bi ih zastupalo u pravljenju aranžmana (ugovora) sa klanicama. Tako nema ni reagovanja što pojedine klanice po odavno ne kolju žive tovljenike već uvoze meso i bave se preradom.
-Povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, koje je pred totalnim uništenjem, Unija poljoprivrednika predlaže mere Vladi ali ona na to uglavnom ne odgovara. Između ostalog traži se da Vlada Republike Srbije hitno imenuje ombudsmana za stočarstvo. Pored toga traži se i da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa Evropskom unijom, kaže Gulan.
Svinjogojstvo neodrživo bez otkupne cene od dva evra za kilogram žive mere
On podseća da Zlatan Đurić, stočar iz Sremske Mitrovice, nekoliko puta godišnje državi predlaže interventni otkup po najmanje 30.000 tovljenika. U ovoj godini predlagao je da cena u početku godine bude oko 210,00 dinara za kilogram žive mere, a očekivalo se da takvi postupci Vlade pokrenu tržište. Razlog za to bio je svakodnevni rast cena žitarica, koji se nije zaustavio ni do danas. Sa ovakvim cenama žitarica i manjim ovogišnjim rodom kukuruza vidi se da su one glavni input u ishrani svinja. To navodi da je neodrživa svaka proizvodnja svinja bez otkupa po ceni od dva evra po kilogramu žive mere.
U ukupnoj stočarskoj proizvodnji, proizvodnja svinja, dostigla je učešće u 2010. godini od 34 odsto dok u ukupnoj proizvodnji mesa prelazi udeo od 57 odsto, zavisno od godine. Prema procenama RZS na početku 2020. godine ukupan broj svinja bio je dostigao 2,98 miliona grla, što je za 35,7 odsto manje u odnosu na period 1988-1990. godine, odnosno posmatrano u odnosu 2010-2020, godina je manja za četiri odsto, a u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom je veći za 2,8 odsto. Istovremeno smanjen je i broj krmača i suprasnih nazimica, ukazivao je analitičar Vojislav Stanković.
Broj svinja u Srbiji, od 2,98 miliona grla, ima udeo od oko 0,34 odsto u svetskom, odnosno 1,3 odsto u evropskom broju. Proizvodnja svinjskog mesa koja je od 270.000 do 330.000 tona, druga je po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Ona tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i ima u visokom stepenu izražen naturalni karakter, a to znači da je prosečna tržišnost veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 30 odsto. U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji svinjsko ima učešće od 55,4 odsto. Posmatrano u odnosu na 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini bila je manja za četiri odsto. Posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u vremenu od 1988 – 1990. godine manja je za jedan odsto, odnosno posmatrana na vreme od 2010 – 2020. godine, ona je veća za 2,5 odsto. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko samo 0,2 odsto u svetskoj, odnosno 0,7 odsto u evropskoj proizvodnji.
Stočari nezadovoljni Zakonom o regulisanju tržišta
-Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sredinom 2021. godine priznao je da se stočari nalaze u teškoj situaciji. Tada je najavio, a kasnije je i donet Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Međutim, sa ovim zakonom nisu zadovoljni stočari. Jer bilo je obećano da će na osnovu ovog Zakona, kada dođe do poremećaja na tržištu, kada cena koštanja padne ispod proizvodne, kao što je to slučaj sada, Uprava za agrarna plaćanja imati mogućnost da interveniše sa novcem mimo robnih rezervi. Tada je takođe najavljeno da će u svakoj prodavnici gde se nalazi sveže meso proizvedeno u Srbiji morati da stoji i srpska zastavica koja će označavati da je proizvedeno u našoj zemlji. Moći će da se prodaje i meso iz uvoza, ali će zakonom biti sprečeno lažiranje porekla, konstatuje Gulan.
U zahtevima stočara nalaze se i prelevmani u iznosu od po 25,00 dinara po kilogramu za žive svinje, meso i prerađevine, podseća on. Jedan od uzroka pada proizvodnje u stočarstvu, pored neadekvatne agroekonomske politike je i epidemija Kovida-19. Zbog epidemije nisu radili ugostiteljski objekti, tržište je slabije funkcionisalo, pa je potrošnja svinskog mesa manja za 20, a goveđeg za 75 odsto. Zbog pojave afričke kuge svinja nije realizovan izvoz u Kinu ali je ohrabrujuća vest za stočare da bi u februaru 2022. godine trebao da počne izvoz u Rusiju i EU, nakon što država prođe kontrolu klasične svinjske kuge.
-Ali, od toga naverovatnije neće biti za sada ništa. U Srbiji je 15. decemba 2019. godine zvanično ukinuta vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Od 1992. godine kada su Jugoslaviji bile uvedene sankcij prestao je i izvoz svinjskog mesa u EU. Pored toga sveže svinjsko meso nije moglo ni da se trasportuje preko zemalja EU u druge delove sveta. Moglo je samo ako je bilo prerađeno na 70 i više stepeni. Razlog je bila vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Za tu vakcinu država je godišnje plaćala oko 25 miliona dolara. Zbog moćnog uvozničkog lobija, pre ministra Branislava Nedimovića nijedan prvi čovek agrara nije se usudio da donese takvu odluku, zakključuje naš sagovornik.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal znanje je moć