Visoke otkupne cene kompenzovale manji prinos u voćarstvu

 

Početkom godine prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prognozirao je da će, posle 2013. i 2020. ova godina biti jedna od najrodnijih u voćarskoj proizvodnji. Ispostavilo se da vreme baš i nije išlo na ruku voćarima.

 

ČITAJTE I: Koliko koštaju voćni zasadi?

 

-Koštičave voćne vrste pretrpele su velika izmrzavanja početkom godine, posebno oni zasadi koji su podignuti na terenima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima. Najviše su stradale kajsija i breskva. Tokom vegetacije beleži se i loše oprašivanje kruške. Zbog visokih temperatura vazduha u maju i junu,  kasnije i pojava grada, nije postignut predviđeni rod. Ove godine očekujem prinos oko1,35 milijarde tona, što je nešto manja količina voća u odnosu na predhodnu godinu, objašnjava Keserović.

Manji prinos je, kako on kaže, kompenzovan daleko višim cenama u odnosu na 2020. godinu. Osim trešnje, jagode i jabuke, sve ostale voćne vrste imale su nezapamćeno visoku cenu. Kao primer Keserović navodi malinu koja je otkupljivana po ceni od 400 dinara za kilogram i borovnicu koja se izvozila po ceni od 5,25 evra.

-Bez obzira što je ova godina za voćare bila teška , proizvođači bi trebali da budu zadovoljni postignutim i da još više ulažu u savremene tehnologije, kaže naš sagovornik.

Uz praznične čestitke, Keserović je mladim ljudima predložio da se obrazuju, da se udruže, da primene savremene tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama kao i da izaberu one voćne vrste čije gajenje je isplativo kao što je to slučaj kod jabuke, borovnice, jagode i maline. Naglasio je da se u grupu profitabilnih ubraja i jezgrasto voće.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
 
 

On je posebno istakao da je potrebno više pažnje posvetiti mladim ljudima jer zahvaljujući njima selo treba da opstane, a svesni smo da se za opstanak sela vezuju mnogobrojni problemi.

Piše: Jasna Bajšanski

 

Ostavite komentar