Na Smederevskom putu, kod Vinče, nedaleko od Beograda, nalazi se Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu – Radmilovac. Kada ga je 1941. godine industrijalac Milan Vukićević, ostavio u legt studentima Poljoprivrednog fakulteta, imao je viziju da na njemu visokoškolci stiču praksu, a imanje je nazvao po svojoj supruzi Radmili. Milan Vukićević danas bi bio ponosan na ulogu Radmilovca u obrazovanju budućih poljoprivrednih stručnjaka, očuvanju strih sorti i stvaranju novih kao i doprinosu agrarnoj nauci.
I ako legat studentima, Poljoprivredni fakultet nije sve vreme gazdovao Radmilovcem. Nakon Drugog Svetskog rata imanje je nacionalizovano, te je od 1945. do 1992. godine menjalo svog titulara. Na početku je bilo vinogradarska stanica u okviru PKB-a, pa je njime gazdovao PKB Agroekonomik, da bi 1992. godine vlasništvo nad Radmilovcem dobio Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu. Uz veliki entuzijazam tadašnjih profesora, dobar deo aktivnosti počeo je od nule, poput podizanja zasada beskve, jabuke i drugog voća. Generacije profesora, asistenata, stručnih saradnika i studenata radilo je, a i danas radi na tome da ovo ogledno dobro poprimi sadašnji izgled.
Naš domaćin na Radmilovcu bio je Vladimir Zečević, zamenik direktora ovog oglednog dobra. Od njega smo saznali da se dobro prostire na 86 hektara, a sada se obrađuje 50. Na 15 hektara su voćarske kulture, a do skora su se na skoro istoj površini prostirali vinogradi. Ove godine stariji zasadi su iskrčeni i na tri hektara će biti podignuti zasadi vinskih sorti. Za ratarske i povrtarske kulture predviđeno je 10 hektara, zajedno sa velikim plastenikom, a na pet hektara je Centar za ribarstvo i primenjenu hidrologiju.
Radmilovac je, prema Zečevićevim rečima, na prvom mestu poligon za obuku studenata Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu jer svi smerovi na trećoj i četvrtoj godine školovanja imaju obaveznu praksu na ovom oglednom dobru. To se prvenstveno odnosi na studente sa odseka za ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu, melioraciju zemljišta, fitomedicinu, poljoprivrednu tehniku i prehrambenu tehnologiju jer se na Radmilovcu nalaze i preradni kapaciteti za proizvodnju vina i rakije, džemova, slatka i meda.
-Radmilovac se zasniva na tri stuba. Prvi stub je upravo obuka studenata. Drugo, on je veliki poligon za naučno-istraživački rad iz različitih oblasti poljoprivrede na osnovu kojeg su nastali brojni diplomski, master i doktorski radovi. Godišnje se objavi od 10 do 15 radova, a podaci koji se nalaze u njima prikupljeni su upravo sa Oglednog dobra Radmilovac. Svoju praksu ovde su obavljali i strani studenti poput onih iz francuskog Bordoa i Libije. Treći stub je komercijalnog karaktera. To znači da sve što se ovde proizvede plasira se na tržište kroz našu prodavnicu koja se nalazi kod samog fakulteta u Zemunu. Ostvareni prihodi služe za održavanje i unapređivanje Radmilovca. Kupci prepoznaju naš brend i proizvodi su veoma traženi jer potrošači znaju da poštujemo sve tehnološke mere, vodimo računa o dozvoljenoj upotrebi pesticida, karenci, đubriva i svim drugim aspektima proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, obajšnjava Vladimir Zečević.
Ono što je jako važno u celoj ovoj priči je da je Radmilovac jedna velika banka gena. Svi zasadi na ovom oglednom dobru su svojevrsna banka gena, pa se tako ovde nalaze vredne kolekcije trešnje, višnje, jabuke, kajsije, dunje, vinove loze… Reč je i o domaćim i o stranim sortama, varijatetima i klonovima, a ima i onih koje su u procesu priznavanja pa se može nabrojati oko 100 klonova i hibrida koji se ovde čuvaju.
Priča o Radmilovcu ovde se ne završava, ona tek počinje i valja je širiti jer su kapije ovog oglednog dobra uvek otvorene i za posetioce koji žele da uživaju u lepim prizorima ali i za sve zainteresovane poljoprivrednike, bilo da imaju manja ili veća imanja, a to je, mora se priznati, jednako važno kao i obrazovanje budućih mladih stručnjaka.
Autor: Jasna Bajšanski