Milenko Jovanović iz Laćarka poneo je laskavu titulu „Poljoprivrednik budućnosti“ na prvom nacionalnom takmičenju koje je organizovalo Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika. Na adresu SUMPA-a stiglo je oko 80 aplikacija-projekata koji su obuhvatili sve grane poljoprivredne proizvdnje.
-Projekat našeg gazdinstva odnosi se na mali, zaokruženi ciklus poljoprivredne proizvodnje. Moja porodica bavi se ratarstvom i stočarstvom, obrađujemo oko 100 hektara zemlje i imamo farmu svinja. Tovimo 1.500-1.800 tovljenika godišnje, a pre pet godina smo odlučili da finalizujemo proizvodnju kroz preradu mesa. Osnovali smo manufakturu u kojoj se prave tradicionalni sremački specijaliteti od mesa poput sremskog kulena, kobasice, šunke, slanine… Za taj naš korak, dodavanje preduzetništva poljoprivrednoj proizvodnji, ne mogu reći ni da je lakše ni da je teže, jednostavno, drugačije je. Sada nas već i kupci prepoznaju, a naši planovi odnose se i na izvoz na strana tržišta kada zakonska regulativa to dozvoli, rekao je Jovanović.
Drugo mesto prilalo je Milošu Petroviću iz Čoke koji je rekao da mu je nagrada veoma značajna i da istovremeno predstavlja vetar u leđa da nastavi ono što je započeo.
-Moj projekat odnosi se na sistem krava-tele, uvezli smo junice rase limuzin koja je relativno nova na našim prostorima. Moja porodica prvenstveno je ratarska, a sada imamo spoj ratarstva i stočarstva. To je posebno značajno jer posedujemo sisteme za navodnjavanje, tako da nam je stajnjak potreban. Obišao sam 30-ak farmi u potrazi za rasom za koju mislim da je održiva i sada vidim da sa rasom limuzin nisam pogrešio jer je kod nje suština u jednostavnoj, kabastoj ishrani, lakom teljenju, objasnio je Petrović.
Bronza ili treće mesto pripala je Milanu Bulajiću iz Bačke Palanke koji je rekao da njegov projekat predstavlja celokupan rad i trud, svu želju, volju i borbu za srpski agrar, za sve godine koje su ispred njega ali i drugih mladih poljoprivrednika.
-Iza svega ovoga stoji jaka volja i veliki rad i angažovanje, a moj projekat obuhvatio je više faza u ratarstvu, voćarstvu i pčelarstvu – kombinacija sve tri agrarne grane spojene u jedan proizvod koji treba da pronađe svoj put do tržišta, kako u Srbiji tako i u EU, kazao je Bulajić.
Najuspešniji su, pored brojnih nagrada, osvojili i putovanje u Brisel na evropski skup mladih poljoprivrednika. SUMP postoji pet godina i član je Evropskog veća mladih poljoprivrednika, a to znači da ima kontakt sa sličnim udruženjima iz zemalja Evrope i EU. Praksa u Evropi je da svake godine biraju najboljeg mladog poljoprivrednika, tako da je ova evropska tradicija preneta i u našu zemlju.
-Odlučili smo da ova godina bude početna, a izbor za najboljeg mladog poljoprivrednika Srbije postane tradicionalan. Obavezni kriterijumi za izbor bili su da kandidat ima do 40 godina i registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. A bodovanje se vršilo na osnovu dva kriterijuma – inovativnost i održivost. Kada govorimo o inovaciji tu se podrazumeva upotreba novog metoda ili tehnologije u odnosu na postojeće, a održivost podrazumeva da inovacija izdrži ispit vremena, objasnio je Aleksandar Milovanović, sekretar SUMP-a.
I ovoga puta SUMP je imao podršku institucija, koje su prepoznale značaj i ulogu mladih poljoprivrednika u razvoju domaćeg agrara, pre svega Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Zadružnog saveza Vojvodine i Garancijskog fonda APV.
-Ovo je značajan dan za mlade poljoprivrednike Srbije. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika dodeljuje nagradu po uzoru na sve zemlje koje su članice Evropske organizacije mladih poljoprivrednika i to je fantastična priča koja je preneta i u Srbiju. Dobro je da Srbija prepoznaje mlade poljoprivrednike. Znate da smo 2017. godine mlade i dame nosioce poljoprivrednih gazdinstava prepoznali i značajno finansijski podržali, podstičemo ih da ulažu u poljoprivredu i na taj način obnove i ožive selo. Sve te mere dale su dobre rezultate, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Petković je podsetio da ovaj sekretarijat ima konkursne linije namenjene isključivo mladim poljoprivrednicima, tzv. start-up kredite čiji cilj je da im obezbedi startnu finansijsku pomoć kako bi započeli svoju poljoprivrednu proizvodnju. Sekretarijat je orijentisan na finansiranje projekata koji su usmereni na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo kao i na finalizaciju proizvonje, odnosno preradu.
-Mladi ljudi su aktivni, imaju fantastične ideje. Ove godine smo, na žalost, imali problema zbog pandemije koja nas je zadesila, te ovaj konkurs nismo uspeli da realizujemo kao predhodnih godina. Ali, već sledeće godine može se očekivati kontinuitet ovakvih konkursa, poručio je Petković.
Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov – Bizonj bila je i članica stručne komisije za ocenjivanja pristiglih projekata za nagradu „Poljoprivrednik budućnosti“ i, kako je rekla, ima samo pozitvni utiske jer je, po njenom mišljenju, ovo način da se skrene pažnja na mlade u poljoprivredi koji su budućnost domaćeg agrara.
– Za ZSV bilo je poznatih lica koja su učestvovala u ovom takmičenju jer je značajan broj ovih mladih ljudi, koji su mahom već uspešni, i deo zadružnog sistema. Naša poruka njima je da se udruže sa sebi sličnima i da još bolje i kvalitetnije napreduju u ovoj delatnosti, poručila je Nestorov-Bizonj.
Sekretarska ZSV se takođe osvrnula na aktivnosti koje su propratile i prate period pandemije izazavane virusom KOVID-19.
-U prvom piku pandemije kada je bilo uvedeno i vanredno stanje obavljala se prolećna setva tako da su naše zadruge maksimalno bile angažovane na obavljanju ovog posla kako na svojim, tako i na parcelama zadrugara i kooperanata. Tu je do izražaja došao socijalni momenat jer su uprav zadruge pomagale starijim ljudima u poljoprivredi da i njihove njive budu posejane. Takođe, odazvale su jednim delom i humanitarnim akcijama što u samoj delatnosti, što van nje i pomagale svojoj lokalnoj zajednici – selu. To znači da zadruge nisu prekidale proces rada, naprotiv, imale su povećan obim posla, rekla je Jelena Nestorov -Bizonj.
Podršku SUMP-u u kontinuitetu pruža i Garancijski fond APV i kako je rekao direktor ovog fonada Đorđe Raković, rado se odaziva svakoj njihovoj manifestaciji.
-Podsećanja radi, za poljoprivrednike imamo garantne linije za kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina, kupovinu zemljišta, izgradnju podnih skladišta, hladnjača, silosa, nabavku repromaterijala. Jednostavno, u Garancijskom fondu zaokružili smo jednu celinu tako da svako od mladih poljoprivrednika može sebe negde da pronađe. Naše garantne linije zbog aktuelne pandemije i svakako teške ekonomske situacije u saradnji sa poslovnim bankama za mlade poljoprivrednike mogu obezbediti i niže kamate, duži grejs period i anuitete plaćanja, posebno za voćare kod kojih oni mogu biti polugodišnji ili godišnji, rekao je Raković.
Izložba poljoprivredne mehanizacije propratila je ovaj događaj na radost i mladih poljoprivrednika i izlagača jer je ovo bila prilika da se predstave noviteteti u ovoj oblasti.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski