Plod borovnice je veoma privlačan za ptice, a i neophodan im je za održavanje čula vida. Sistemom obaveštavanja o postojanju zrelih plodova privlače se ptice sa velike udaljenosti (čak i do 50 km), što može imati katastrofalne posledice. U cilju zaštite od ptica preporučuje se upakivanje čitavog zasada sa protivgradnom mrežom.Ovaj vid zaštite može se koristiti i za sprečavanje ulaska skakavaca, kao i krupnijih insekata (npr.rutave bube) u periodu cvetanja i sazrevanja plodova.
ČITAJTE I: INTEGRALNA I BIOLOŠKA PROIZVODNjA BUDUĆNOST VOĆARSTVA: Hrana za čoveka, lek za čovečanstvo
Mehaničko suzbijanje rutave bube najviše je u primeni,pa pored upotrebe mreža kao mehaničke barijere za njihov ulazak u zasad,postavljaju se i bele lovne klopke (posude),koje se do polovine pune vodom uz dodatak tečnog deterdženta sa mirisom limuna ili jabuke. Anti insekt mreže se takođe mogu postaviti sa bočnih i čeonih strana u zasadu kako bi se sprečio prolaz vrlo sitnih insekata, kao npr.azijske voćne mušice i lisnih vaši.
Često se u svetu koristi i biosonični metod, koji podrazumeva primenu aparata i snažnih zvučnika, sa ciljem oponašanja zvuka ptice u životnoj opasnosti ili zvuka ptice grabljivice-predatora. Jedan aparat sa više zvučnih kutija dovoljan je za površinu od 4 ha zasada. Nedostatak ovog sistema je što se vremenom ptice naviknu na njega. U novije vreme u cilju zaštite od ptica koje mogu naneti štete u zasadima borovnice (npr.čvorci) primenjuje i ekološki proizvod SCARYBIRD,tzv.leteće strašilo,koje u svom letu oponaša pticu grabljivicu. Poznato je da se male ptice plaše velikih predatora poput ptica grabljivica čije prisustvo u zasadu plaši manje ptice i drži ih na odstojanju.
Krtice su sisari koji žive u zemljištu i hrane se glistama i insektima.Kreću se kroz sloj zemljišta dubine do 70 cm i prave hodnike prečnika 3,5-5 cm. Na taj način prekidaju kontakt korena borovnice sa zemljištem (supstratom) i izazivaju sušenje biljaka. Povremeno iskopano zemljište izbacuju na površinu stvarajući humke-krtičnjake. Mere borbe u zasadima zasnovanim u zemljištu zasnivaju se u otvaranju kanala oko čitavog zasada dubine do 70 cm i njegovom punjenju sa šljunkom ili ukopavanju limova u zemljište oko zasada na istoj dubini, kako bi se napravila mehanička barijera. Problemi sa krticama i glodarima su jedan od razloga zbog kojih se primenjuje uzgoj u saksijama, a ukoliko su one bez dna, ispod njih se obavezno stavlja mrežica od pocinkovane žice kao barijera za prolaz zemljišnih štetočina u saksiju.
Divlje životinje (srne,zečevi) takođe ugrožavaju borovnicu.Posebno su im interesantni listovi,pupoljci i mlade grančice.Najveće štete nanose tokom zime i ranog proleća.Efikasna zaštita protiv njih podrazumeva postavljanje ograde oko zasada minimalne visine 1,6 m i njeno dobro fiksiranje.Po vrhu ograde najčešće se postavlja bodljikava žica.
PSSS: Ivana Gligorijević, PSSS Jagodina
Foto: Pixabay i Unsplash