Očevici smo da su u današnje moderno vreme koje donosi i moderan način života, sve češće prisutne alergijske manifestacije i bolesti. Učestalost im varira, češće se ispoljavaju kod dece, starijih osoba, žena srednjih godina, gradskog stanovništva, a posebno kod osoba koje imaju i genetsku predispoziciju. Povećan procenat ovih bolesti i reakcija u celom svetu rezultat je promena u načinu života, navikama, ishrani, promenama u našoj okolini, većoj koncentaciji aeorozagađenja… Da bismo razumeli alergijske manifestacije i bolesti, potrebno je da shvatimo šta je to imunitet i koje su vrste imunog odgovora.
Koja je funkcija imunog sistema?
Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti zdravlje organizma. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu. To su najčešće mikroorganizmi poput bakterija, virusa i gljivica, kao i čestice aerozagađenja ili toksini. Sve njih nazivamo antigenima – Ag. Te antigene imuni sistem prepoznaje i protiv njih započinje reakciju zvanu imuni odgovor. Veoma važan zadatak imunog sistema je da pamti strane ćelije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.
Organi imunog sistema su limfni čvorovi, slezina, grudna žlezda – timus, krajnici i adenoidi.
Najvažniju ulogu u održavanju ljudskog zdravlja imaju limfociti (Ly). To je jedna vrsta belih krvnih zrnaca. Razlikujemo dve podvrste limfocita, to su T i B limfociti. Svaki od njih ima svoj zadatak. Sinteza limfocita započinje u kostnoj srži od ćelija predhodnica koje kasnije sazrevaju u T Ly u timusu, dok se sazrevanje B Ly završava u kostnoj srži. Zreli T i B Ly prelaze u krv, a iz krvi u periferne limfne organe poput limfnih čvorova, slezine i ostalih. U krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i spremni da reaguju na bilo koji antigen.
Vrste imunog odgovora
Postoje dve vrste imuniteta – urođeni i stečeni. Urođeni imunitet predstavlja skup odbrambenih mehanizama koji pružaju ranu zaštitu od infekcije. Ovaj tip imuniteta je prisutan od rođenja, predstavlja prvu liniju odbrane i aktivan je i pre izlaganja nekom antigenu. Ovaj imunitet nema sposobnost imunog ,,pamćenja“.
Specifični imunitet se razvija postepeno nakon rođenja. Visoko je efikasan i ima sposobnost imunog ,,pamćenja“, što znači da ima sposobnost da pamti svaki predhodni kontakt sa određenim antigenom, odnosno da prepoznaje stranu materiju čak i mnogo godina nakon prvog kontakta i tako pokrene imuni odgovor.
Imuni odgovor može biti humoralni i ćelijski.
Humoralni odgovor zasniva se na stvaranju specifičnih antitela protiv određenog antigena. Antitela su supstance koje se još nazivaju i imunoglobulini a luče ih B Ly. Nakon prodora Ag i njegovog prepznavanja, B Ly se pretvaraju u plazma ćelije koje luče At protiv Ag koji su prouzrokovali imunu reakciju. Imamo 5 vrsta antitela tj. imunoglobulina: IgA, IgG, IgM, IgE, IgD. Zahvaljujući njima dolazi do prepoznavanja Ag, dolazi do vezivanja At za strani Ag, što prouzrokuje njihovu precipitaciju i inaktivaciju. Kod imune osobe koja je već bila u kontaktu sa određenim Ag, u krvi ostaju tzv. Ly B memorije koji se prilikom ponovnog prodora istog Ag aktiviraju i luče velike količine At. To je razlog zašto od nekih vrsta bolesti kao što su boginje, zauške i sl. obolimo samo jedanput. Ovi Ly B memorije i At imaju sposobnost da zaustave razmnožavnje uzročnika bolesti čim uđe u organizam, tj. pre razvoja simptoma bolesti.
U ćelijskom imunom odgovoru glavnu ulogu imaju T Ly. Oni dolaze u direktan kontakt sa Ag i bez lučenja At od strane B Ly. Ovaj imuni odgovor bitan je kod virusnih i gljivičnih infekcija, kod malignih tumora…. T Ly ne stvaraju At već luče supstance koje se nazivaju citokini. Ti molekuli deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije ili podstiču druge ćelije na imuni odgovor.
Autoimune boleti nastaju onda kada imuni sistem izgubi sposobnost imunog pamćenja i počne ćelije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane i da ih napada i uništava.
Dok je imunološka kompromitovanost termin koji označava smanjenu sposobnost imunog sistema da pruži adekvatan odgovor na invaziju štetnih mterija. Najčešće se javlja kod osoba koje boluju od nekih hroničnih bolesti ili su zaraženi virusom HIV-a.
Alergije i druge preosetljivosti
Alergije su posledica preteranog imunološkog odgovora koji nije povezan sa ozledom ili upalom. Razlikujemo 4 tipa preosetljivosti. Ovde ćemo se najviše osvrnuti na tip 1 reakcije.
Tip 1 reakcije (rana preosetljivost) su posredovane IgE At. Antigen se spaja na IgE i pri tome se oslobađaju ranije formirani medijatori, npr. histamin, proteaze… te dolazi do sinteze drugih medijatora poput prostaglandina, leukotrijena… Ovi faktori uzrokuju vazodilataciju, povećavaju propustljivost kapilara, hipersekreciju sluzi, spazam glatke muskulature i tkivnu infiltraciju eozoinofilima. Reakcija tipa 1 je osnovna reakcija kod atopijskih bolesti, uključujući alergijsku astmu, rinitis, konjuktivitis i alergije na hranu.
Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku specifičnu, inače neškodljivu supstancu ili više njih, iz našeg prirodnog okruženja i to je reakcija preosetljivosti tip 1. Takve materije, nazivaju se alergenima. Alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju i onda kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji. Kod osoba koje su sklone alergijama, imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi stvarajući At protiv njih, burno reaguje i tako nastaju simptomi alergije.
Najčešći alergeni su polen, hrana poput kikirikija, jaja, soje, kravljeg mleka, plodova mora i slično, ubod insekata, lekovi, grinje, životinjske dlake…
Alergijske reakcije se mogu dogoditi odmah ili par sati nakon kontakta sa određenim alergenom i mogu se manifestovati veoma različitim simptomima i znacima.Mogu varirati od blagih do teških pa i po život opasnih. Oni se mogu ispoljiti na različitim organima i organskim sistemima.
Koža: crvenilo, svrab, urtikarija, otok , svrab….
Disajni putevi: pojačana sekrecija iz nosa, kojanje, kašalj, otežano disanje, bronhospazam..
Gastrointestinalni sistem: mučnina, povraćanje, dijareje…
Kardiovaskularni sistem: slabost, malaksalost, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca.
Anafilaksa je najteža forma alergijske reakcije. Može se javiti pri prvom ili ponovljenom kontaktu sa alergenom. Uvek zahvata dva ili više organskih sistema, često sa smrtnim ishodom usled prestanka disannja i cirkulatornog kolapsa.
Kako lečiti i sprečiti alergije?
Postoje različiti dijagnostički postupci za postavljanje dijagnoze i određivanje alergena na koji je neka osoba alergična. Svaka vrsta alergije leči se na različit način. Od lekova koji se najčešće koriste za lečenje su antihistaminici i kortikosteroidi u različitim oblicima i dozama. Ni ove kao ni druge lekove ne uzimati ,,na svoju ruku“ već se obavezno posavetovati sa lekarom.
Sledeće što se preporučuje kod alergija je izbegavanje kontakta sa određenim alergenima. Ako su ti alergeni u nekoj vrsti hrane, to je onda do nekle i lako ali ako se alergeni nalaze u vazduhu, onda je to teško izvodljivo, zar ne?!
Mislim da je poruka jasna, zdrav način života, zdrava hrana ali i čist vazduh su preduslov ne samo za život bez alergije već i uopšte za zdrav i dug život.
Autor: dr Biljana Bogdanović
Foto: Pixabay i Unsplash