07 oktobra, 2022

Zelena rezidba vinove loze – rezidba u periodu vegetacije

 

Važna pomotehnička mera, koja se sprovodi u višegodišnjim zasadima vinove loze, jeste zelena rezidba vinograda. U zavisnosti od klimatskih prilika, ona se radi od kraja maja do početka jula.

Osnovni ciljevi zelene rezidbe prvenstveno su održavanje pravilnog uzgojnog oblika i pravilnog rasporeda lastara na špaliru.

 

 

 

ČITAJTE I: Svakom vinogradu neophodan je dobar naslon

 

 

Zelena rezidba u vinogradu obuhvata sve radove koji se izvode na zelenim lastarima, cvastima, zelenom grožđu i listovima tokom vegetacije i tu spadaju: lačenje, zalamanje lastara, prekraćivanje zaperaka, perstenovanje loze, proređivanje cvasti, grozdova i bobica i uklanjanje donjih listova. Za zelenu rezidbu možemo reći da je i korektivna ili dopunska rezidbi izvedenoj na zreloj lozi.

Obim zelene rezidbe nije isti svake godine, jer od klimatskih uslova, sortnih osobina i oblika čokota zavisi i koje će se mere zelene razidbe primenjivati.

Lačenje ili plevljenje je uklanjanje mladih lastara na početku vegetacije, koji neće biti potrebni u tekućoj vegetaciji ni pri narednoj rezidbi zrele loze. Lačenjem se uklanjaju lastari koji su izbili na čokotu, a nisu bili planirani rezidbom, oni mogu izbiti na stablu, glavi, krakovima, rodnim čvorovima i na samom luku. Lačenjem se uklanjaju i lastari koji izbijaju iz podloge.

Operacija lečenja se izvodi nekoliko puta u toku vegetacije, a prvi put kada su lastari dugi samo nekoliko centimetara. Njihovim zalamanjem sprečava se bespotrebno trošenje hranljivih materija na porast lastara koji neće biti potrebni u tekućoj ili narednoj vegetaciji. Uklanjanjem ovih lastara smanjuje se gustina zelene mase što dovodi do bolje provetrenosti špalira. Lačenje je obavezna mera i nikako se ne sme izostaviti niti se ne sme odlagati, jer se direktno utiče na kvalitet grožđa i zdravstveno stanje vinograda.

Zalamanje lastara je druga obavezna mera zelene rezidbe koja se izvodi u vinogradu. Ona se izvodi kada se ostavljeni lastari uvuku u žice i kada značajno prerastu potporu i počno da se savijaju. Lastari se prekraćuju 30 cm iznad poslednje žice ili je pravilo da bude 10 do 12 listova iznad poslednjeg grozda.

Zalamanje se izvodi iz razloga da lastari ne bi rasli neograničeno u dužinu i na taj način trošili hranljive materije, pravili veliku zasenu, smanjivali promaju i bili podložniji bolestima. Ako bi imali suviše duge lastare donja okca na njima bi gubila rodnost što bi se odrazilo u narednoj vegetaciji. Zalamanje se izvodi u precvetavanju vinove loze, negde oko sredine juna, nikako se ne me čekati početak jula, jer se tada gube korisna dejstva ove mere.

Zalamanjem vrhova lastara dolazi do jačeg aktiviranja zaperaka na njima, pa se mora vršiti njihovo zalamanje. Zalamanje zaperaka se izvodi kada oni na sebi imaju 8 do 10 listova.

Pogrešna navika vinogradara je da se zaperci uklanjaju do osnove. Oni se zalamaju tako dana njima ostane 4 razvijena lista koji nastavljaju fotosintetsku aktivnost i ishranu čokota. Po pravilu ova mera se izvodi 3 nedelje do mesec dana posle zalamanja glavnih lastara.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 
 
 
 

Uklanjanje donjeg lišća sa čokota je mera zelene rezidbe koja ne mora da se primenjuje svake godine, već samo u hladnim, kišnim godinama, mada je mera poželjna, jer kada se ukloni nekoliko listova oko grozdova 20-ak dana pred berbu postiže se bolja promaja u zoni plodova, bolja osunčanost, grožđe bolje zri, bolji mu je kvalitet i ima više šećera. Velika prednost je i što se berba obavlja daleko brže, jer nema listova koji kriju grožđe.

Piše: Master voćarstva i vinogradarstva Radmila Koprivica, PSSS Beograd

Foto: Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor