Žetva pšenice je blizu, a šta je sa cenama?

 

U ZZ „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja očekuju da žetva pšenice, pod kojim je 1.000 hektara, počne krajem sledeće sedmice, od 25. juna.

-Možda je još uvek rano reći koliki će biti prinosi ali, kako sada stvari stoje, očekuje 7-8 tona po hektaru. Trudili smo se da sve što je u našoj moći preduzmemo, preduzeli smo sve agrotehničke mere i verujemo da će rane sorte pšenice koje smo posejali dati očekivane rezultate, kaže Milan Đokić, rukovodilac ratarske proizvodnje u ovoj zadruzi.  

 

 

 

ČITAJTE I: Berza: Manje trgovanja po nižim cenama

 

 

 

 

Milan Mrkšić napominje da su ulaganja u ovogodišnji rod pšenice bila maksimalna.

-Poslednjih mesec i po dana na svu sreću bilo je i padavina tako da očekujemo i dobar i kvalitetan rod. Dobro smo se spremili ove godine, imamo dva nova kombajna sa kompletnom opremom i auto navođenjem. Na Poljoprivrednom sajmu smo kupili i pretovarnu prikolicu čime ćemo povećati kapacitete same vršidbe, rekao je Mrkšić.

Na pitanje kakve ekonomske efekte očekuje on je odgovorio da se nada da će država izaći u susret poljoprivrednicima posebno kada se u obzir uzme činjenica da su svi inputi poskupeli.

Procenjuje se da će ovogodišnji rod pšenice biti 3,2 miliona tona, uz  očekivani prinos  u rasponu od 4,8 do 5,2 tone po hektaru.

A šta je sa cenom? Očigledno da je ona i ove godine nekoliko dana pred početak žetve nepoznanica. Prošle nedelje nova pšenica prodavala za 38,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, ali kupovine nije bilo.

 

Kako je rekla Sunčica Savović, predsednica Udruženja „Žita Srbije“ gostujući na RTS-u, zalihe žitarica su velike – u skladištima je 1. juna bilo 700.000 tona pšenice i 830.000 tona kukuruza, rafinisanog i nerafinisanog ulja oko 45.000 tona. Rod sunkockerta će biti dobar, 75.000 tona, što je ekvivalent od 300.000 tona ulja, a u Srbiji se troši 80–100.000 tona. Prema njeni rečima  cena žitarica na berzama se menja u zavisnosti od situacije na frontu u Ukrajini, ali to nema uticaja na nas, jer Srbija proizvodi mnogo više od svojih potreba i da ne treba ograničavati izvoz jer se on nesmetano odvija u konkurentskim zemljama iz okruženja kao što su Rumunija, Bugarske i Mađarska. Čak je i roba iz Ukrajine mesec dana po početku rata počela da se izvozi preko rumunske luke Konstanca, odakle odlaze i žitarice iz Srbije.

Kako je rekla, izvoz teče veoma sporo, pored pada cena na svetskom tržištu, veliki su problemi sa logistikom, a nije bilo ni tražnje.Silosi su puni pešnice i kukuruza, a uskoro pristiže i novi ječam sa njiva. Mešanje starog i novog roda pšenice stvara idealne uslove za pojavu štetočina.

I dalje ostaje pitanje šta je sa otkupnom cenom? Da je mnogo nepoznanica složila se i Savovićeva koja je rekla da se ona formira prema izvoznoj ceni i još nije poznata sudbina julske kvote.

Ostaju i pitanja da li će kvota ostati na nivou od 220.000 tona, za koju količinu će biti predati zahtevi za izvoz, da li će biti spajanje mesečnih kvota u tromesečne što bi stvorilo optimalne uslove za izvoz?

Direkcija za robne rezerve kupuje određene količine pšenice i skoro uvek je ponuđena cena bila iznad tržišne, ali tu ponudu mogao je da isprati mali broj proizvođača.

Ukoliko država želi da utiče na tržišnu cenu, morala bi da otkupi stotine hiljada tona, a za samo 100.000 tona državi bi sada bilo potrebno 39 miliona evra, rekla je za RTS Sunčica Savović uz napomenu da je cenu julske pšenice nezahvalno prognozirati.

Ona je naglasila da podnošenje zahteva za izdavanje izvoznih dozvola počinje tek u ponedeljak i trajaće do petka. Uz pomoć resornog ministarstva saznaćemo da li će se mesečane kvote moći pretvoriti u tromesečne i u zavisnost od uslova za izvoz formiraće se ta cena, a od toga će zavisiti i otkupna cena.

A poljoprivrednici iz udruženja  „Stig“ u utorak su blokirali saobraćaj na magistralnom putu između Požarevca i autoputa. Kako je za Agrosmart izjavio predsednik tog uduženja Nedeljko Savić u protestu je učestvovalo 250 do 300 traktora. Nezadovoljni ratari tražili su da se obezbede realne otkupne cene i adekvatan model subvencija.

Prvi zahtev protesta odnosi se na nadolazeću žetvu pšenice, poljoprivrednici traže cenu kao u okruženju – u Mađarskoj je 52 dinara za kilogram, u Rumuniji takođe.

Kažu da njima otkupljivači nude 36 dinara za kilogram.

Drugi razlog je nadolazeća žetva suncokreta gde postoji zabrana izvoza sirovog ulja, što će uticati na cenu sirovina – zrna suncokreta

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

Treći razlog protesta je politika subvencionisanja. Nezadovoljni poljoprivrednici traže da država nađe način da se domaći proizvođači približe evropskim kada je o subvencijama po obradivoj površini reč.

Žetva pšenice odvajkada je ratarima donosila prve pare. Ali, poslednjih godina donosi i velike glavobolje. I doke se, s’ jedne strane sve zna – ukupan rod, prinos po hektaru, drastično poskupljenje proizvodnje, s’ druge strane otkupna cena i dalje je misterija.

Piše: Jasna Bajšanski

 

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.