Zrenjanin: Dubina oranja zavisi od tipa zemljišta i useva

 

Nakon jesenje setve, slobodne parcele koje su planirane za prolećnu setvu, treba nađubriti mineralnim ili stajskim đubrivom i poorati. Prednost zimskog oranja je višestruka, a najviše se ogleda u stvaranju sitne mrvičaste strukture zemljišta usled dejstva mraza i akumulacije zemljišne vlage. Optimalna dubina oranja se menja u zavisnosti od tipa zemljišta, kao i od zahteva planiranog useva. Okopavine i neke krmne biljke zahtevaju oranje oko 25cm, a šećerna repa, lucerka, krompir oko 35 cm.

Oranjem na površinski sloj izbacujemo korenje korovskih biljaka koje će pri dejstvu niskih temperature smrznuti. Ako se na vreme obavi oranje, na proleće dobijamo dobre uslove za laku i brzu predsetvenu pripremu i samim tim dobijamo vreme da prolećne kulture posejemo u optimalnom roku.

Oranjem se obezbeđuje aeracija zemljišta što je bitan faktor za delovanje mikroorganizama i bolju razgradnju žetvenih ostataka.

 

 

 

ČITAJTE I: Redukcija đubriva iscrpljuje zemljište

 

 

 

 

Efekat unošenja đubriva u jesen pod brazdu je u toliko bolji što se na taj način u zonu korenovog sistema biljaka obezbeđuje hranivima za početan porast i razvoj mladih jarih useva.

Predsetveno đubrenje često, pri nedostatku prolećnih padavina, ostaje na isušenom površinskom sloju oranja i samim tim je nedostupno korenovom sistemu biljaka.

Zbog sve učestalijih sušnih proizvodnih godina i neravnomernih raspodela padavina u toku godine, kao i nedostataka zalivnih sistema i vetrova pogotovo u Srednjobanatskom regionu, neophodno je sačuvati vlagu zemljišta. Pravovremenim zatvaranjem brazde, to ćemo svakako uspeti. Zatvaranje brazde se obično radi kada vrhovi brazde postanu sivkase boje, ali u zemljištu još ima vlage. Zatvaranje brazed se obavlja setvospremačima ili lakim drljačama jer se zadire samo u površinski sloj zemljišta od 3 do 5 cm.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
 
 
 

Parcela se na taj način poravnava, pokorica se razbija i zemljiše se sitni, tako da se i korovske biljke koje niču iz semena, podstiču na nicanje, i u kasnijoj obradi se mehanički ili hemijski uništavaju, što smanjuje nihovu nihovu brojnost koja je jako izražena u prolećnoj vegetaciji.

Piše: Ivan Nan, dipl. inž. biljne proizvodnje, PSS Zrenjanin

Ostavite komentar