voćarstvo

Za jabuku se kaže da je biblijsko ili rajsko voće. Prisutne su zelene i crvene sorte. Jabuka je simbol zdravlja, pa je tako zelena sinonim za zdravu hranu. A kada za nekoga kažemo da je rumen kao jabuka, zapravo govorimo da ima lepu, zdravu boju tena. Tako i u proizvodnji ovog voća postoje trendovi, pa […]

Kasne sorte kruške, i ako su veoma ukusne, kod nas nisu mnogo zastupljene jer se nisu prilagodile našim agroekološkim uslovima. A kako smo saznali od prof. dr Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i sortiment kruške sporo se menja. Primera radi, Krasanka je stvorena1885. godine, Konferans takođe, Viljamovka 1765. godine,  Boskova Bočica 1830.,

Nektarine i breskve omiljeno su voće tokom letnjih meseci, a naše stare sorte karakteriše sočnost, miris i fina aroma. Ali, nije svuda tako. Skoro 1.000 sorti breskve stvoreno je i registrovano u poslednjih 10-ak godina i to za region kojem i mi pripadamo. One su crvene i krupe ali to nije dovoljno da u njima

Breskva se gaji na svim kontinetima sa umerenom kontinentalnom klimom, pa čak do delova sveta sa suptropskom klimom. Kako govore statistički podaci proizvodnja breskve u ukupnoj voćarskoj proizvodnji u našoj zemlji učestvuje sa pet odsto što je od 6.000 do 7.000 hektara. Ali, dok statistika pokazuje jedno, realnost govori sasvim drugo. U ovom trenutku reč

Virus šarka šljive, koji prouzrokuje virus Plum pox potyvirus (PPV), jedan je od najrasprostranjenijih virusa voćaka i ubraja se u deset najštetnijih virusa koji izazivaju bolesti biljaka. -Šarka je najpoznatija i najopasnija virusna bolest šljive koja izaziva ogromne ekonomske štete pa se postavlja pitanje i samog opstanka šljivarske proizvodnje, s obzirom na to da je

Pod Kosmajom, sazrela je šljiva, Plava, k’o što nikada nije bila, Umorna, spustila je svoje grane, Čekala je Sunce, te njene najlepše dane. Ovako o šljivi stihove niže Ilija Stanković iz sela Mali Požarevac. On je mladi poljoprivrednik koji je, nakon završetka poljoprivrednog fakulteta odlučio da ostane na porodičnom imanju i nastavi tradiciju proizvodnje voća.

I ako je aronija poznata i pod nazivom „sibirska borovnica“ njeno poreklo zapravo se vezuje za istočne delove Severne Amerike. Indijanci su odlično znali koja sve lekovita svojstva ima ova žbunasta biljka te su je koristili i kao hranu i kao lek. S’ obzirom na to da se plodovi aronije dugo zadržavaju na grmu i

Četvrta generacija Mijatovih iz Novog Kneževca svoj život vezuje za selo. Dejan ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i na 1,7 hektara uzgaja dunje, a na tri katastarska jutra šljive. Kada je 2006. i 2007. godine sagledao tržišnu situaciju, naš sagovornik je odlučio da podigne višegodišnje zasade jer je, po njegovom mišljenju, voćarstvo najsigurnija grana poljoprivrede bez