Humusa je sve manje na našim njivama i samo pažljivim odnosom prema mikroorganizmima i bakterijama u tlu, đubrenjem organskim đubrivima njegov procenat se može povećati I male mere snažno utiču na život tla. Ključ za održavanje života u tlu i stvaranja humusa je trajna vegetacija. Vreme bez zelenih biljaka treba biti što kraće. Biljke […]
Humusa manje na našim njivama, manje i prinosa Read More »
Da bi se proizveo kvalitetan rasad, rod i obezbedio dobar prinos, poterbno je izvršiti dezinfekciju proizvodnog prostora, čime se uništava prezimljujuća forma insekata, spora gljiva, bakterija… Kako bi se obezbedio dobar rod ili proizvodnja kvalitetnog rasada u plasteniku, potrebno je da se redovno održava higijena plastenika, a nakon svakog ciklusa proizvodnje, plastenik je potrebno
Pravilna dezinfekcija plastenika Read More »
Jantarna kiselina može da se koristi u povrtarstvu i voćarstvu jer nije opasna za ljude i životinje. Primena je jednostavna i rezultati primene su vidljivi za par nedelja. Jantarna kiselina je koristan stimulans rasta koji ubrzava rast zelene mase i povećava prinos i kvalitet plodova, povećava otpornost na sušu, zahlađenja i nedostatak svetlosti. Neškodljiva
Jantarna kiselina za bolji rast, bolji rod i otpornost na stres Read More »
Ren je nekada bio obavezan stanovnik svake bašte i njegovo mesto bilo je negde na njenom kraju, pored ograde. Danas ga retko koja bašta ima. Kako je ovdašnje stanovništvo naučilo da bez rena nema zimskog pečenja, a ponekad ni rinflajša bez sosa od rena, ren se kupuje na pijaci obično već pripremljen u tegli.
Proizvođač rena iz Aradca Đuro Viljačik proda sve što iznese na tezgu Read More »
Nekada je u skoro svakoj bašti na selu bilo nekoliko ari pasulja. Ovo povrće izuzetne hranljivosti, othranilo je naše seljake i vojnike. Kuvao se čorbast u velikim šerpama i jeo topao i hladan, za ručak, večeru i narednog dana. Mogao se jesti klot pa je nastala izreka „prost ko’ pasulj“ ali i sa mesom.
Sve je manje domaćeg pasulja Read More »
Ren je višegodišnja biljna vrsta a pripada familiji kupusnjača koja se u Srbiji gaji na relativno malim površinama. Ren odlično uspeva na različitim tipovima zemljišta i u ravničarskim i brdskim krajevima ali za njegovo gajenje treba odabrati duboka zemljišta s dobrom strukturom i povoljnim vodno- vazdušnim režimom. Za ishranu biljaka trebalo bi koristiti organska
Sadnja rena i združivanje s ozimom pšenicom Read More »
Pasulj i boranija (Phaseolus vulgaris) vode poreklo iz Amerike, dok je u Evropu stigao krajem 17.veka. Kada se od ove vrste u ishrani upotrebljava mahuna u tehnološkoj zrelosti (voštanoj zrelosti zrna) na našem govornom područiju zove se ili boranija ili nešto što ima u sebi reč mahuna (grah mahunar). U većini drugih jezika u
Azotofiksatori, pasulj i boranija prijaju svakoj njivi Read More »
Gangrena krompira je bolest koja je rasprostranjena širom sveta. To je bolest koja prouzrokuje štete pre svega uskladištenog krompira, ali se može javiti i na stablu. Osnovni simptomi su na na krtolama u vidu sitnih ulegnutih tamnih pega koje su nepravilnog oblika. Tkivo ispod pokožice kasnije dobija tamno braon do crne boju i na
Gangrena krompira nanosi velike štete u skladištu Read More »
Leskovac će dobiti hladnjaču za skladištenje viškova proizvoda, a objekat će se, na određeno vreme, ustupiti na upravljanje ovdašnjim povrtarima, kazao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tokom nenajavljene posete gradu na Veternici. – Došao sam u Leskovac sa gotovim rešenjem koje ću predstaviti proizvođačima paradajza, a nakon našeg razgovara u vreme
U planu izgradnja hladnjače u Leskovcu Read More »
Crni luk spada u grupu značajnije zastupljenih povrtarskih vrsta koje se gaje kod nas. Velika je uspešnost u pogledu gajenja i uspevanju postizanja visokih prinosa. Kod luka se u ishrani koristi svaki deo, bilo kod mladog luka bilo kod konzumnog. Na trpezama je zastupljen preko cele godine u velikim količinama. Možemo reći slobodno da
Jesenja setva crnog luka Read More »
