Voćne sadnice se mogu saditi od jeseni i opadanja lišća u rastilu, tokom zime kada su temperature iznad 0⁰C i do početka kretanja vegetacije u proleće. Prednost jesenje sadnje ogleda se u boljem kalusiranju preseka na korenovim žilama i obnovi korenovog sistema tako da do početka vegetacije u proleće sadnice posađene u jesen imaju […]
Izbor sadnog materijala za jesenju sadnju voća Read More »
Vodeći program Globalno važnih sistema poljoprivrednog nasleđa – GIAHS Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu proslavio je svoj 20. rođendan. Na virtuelnoj proslavi naglašena je uloga ovog sistema u promovisanju održive poljoprivrede i revitalizaciji ruralnih zajednica koje su nosioci ishrane značajnog dela stanovništva Zemlje. ČITAJTE I: “Žetelačke svečnosti” u Mužlji čuvaju
Sistemi poljoprivrednog nasleđa doprinose održivoj poljoprivredi i ruralnom razvoju Read More »
U toku zime opasnost za biljke su niske temperature, vetar, prevelika vlaga, led (od topljenja ili ledenih padavina) i sneg. On, takođe, može da bude i koristan, jer kao pokrivač tla ili biljaka služi kao izolator, ali može i da izlomi grane. Rani jesenji mrazevi škode plodovima voćaka koje još nisu obrane i biljkama
Vojvođanski vetrovi opasni za voćke Read More »
Nakon što se izvrši rasturanje organskih i mineralnih đubriva, pristupa se dubokom oranju, rigolovanju ili podrivanju zemljišta. Dubina oranja zavisi od voćne vrste koja se sadi, podloge i tipa zemljišta i iznosi do 40 cm. Dubina rigolovanja se obično kreće od 40 do 70 cm, dok se podrivanje radi na dubini 60–70 cm.
Obrada zemljišta pre podizanja zasada Read More »
Smanjenje troškova proizvodnje, povećanje prinosa, ušteda vremena i energije – ovo su samo neki od benefita koje donose savremena poljoprivredna mehanizacija i nove tehnologije. Istraživali smo kome su namenjeni ovi proizvodi, ko su njihovi kupci i na koji način oni mogu da obezbede dovoljno sredstava za kupovinu prilično skupe mehanizacije. ČITAJTE I:
Savrenema mehanizacija namenjena je prvenstveno mladim poljoprivrednicima Read More »
Voće i povrće, cveće i ukrasno bilje, kombinovani usevi, stočna hrana, zelena kafa i čajevi, goveda i ovce, mlečni proizvodi, svinje, živina, pastrmka, losos i druge salmonidne ribe, škampi, pangasius, som – dele se u tri GlobalGAP kategorije pri standarizaciji. Tu se misli na biljnu i stočnu proizvodnju i akvakulture. A šta je GlobalGAP?
Kupci hoće da znaju odakle potiče proizvod i da li je on zdravstveno bezbedan Read More »
Površine pod borovnicom kako u Srbiji tako i u svetu su u trendu rasta i sve ih je više. Uprkos toj činjenici u Srbiji još nema mašinskog berača za borovnice a u svetu se i te kako prodaju. Naša pamet i znanje iz Obrenovca stvorili su berač borovnice, a taj projekat podržala je i
Obrenovčani razvili vazdušni berač bobičastog voća koji može da zameni 200 radnika Read More »
Pre tri godine grupa profesora sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu napisala je izveštaj pod nazivom „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ koji je pripremljen u okviru projekta „Priprema izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime“. Projekat je sprovodilo Ministarstvo zaštite životne sredine uz tehničku podršku UNDP i finansijsku podršku Globalnog
Zbog uticaja promene klime bez sistema za navodnjavanje neće biti ni poljoprivrede Read More »
Radne snage za branje voća nema dovoljno, berba jabuka u Poljskoj pod znakom pitanja. Kina smanjuje kupovinu soje i “obara” cene soje. Evropsko tržište Kukuruz se bere, kiša donosi nove nevolje – vlažno zrno traži da se skladišti tek posle sušenja što je uz ove cene gasa neisplativo. Ako sušenje zrna košta 50 US
Svetska dešavanja u agraru Read More »
Evropska unija će do 2030. godine za 50 odsto smanjiti rizik od upotrebe pesticida, što je i jedan od glavnih ciljeva strategije „Od njive do trpeze“. Iako je bilo lobiranja i pritisaka, novi predlog zakona je prihvaćen. Evropska komisija time je ispunila obećanje da će zaštititi zdravlje građana i životnu sredinu. Najvažnije je to
