Virus šarke šljive u Srbiji zvanično je registrovan 1935. godine i do danas se raširio po svim krajevima zemlje, a najrasprostranjeni je u onim delovima gde se najviše gaje koštičave voćne vrste. Ovaj virus je prisutan kod različitih domaćina, kod šljive, dženarike, kajsije i breskve. Trešnja i višnja takođe su domaćini virusu šarke ali […]
Požegača je gotovo nestala zbog virusa šarke Read More »
Polovina februara je uobičajeno vreme za prvu prihranu pšenice i drugih ozimih useva. Problem ovogodišnje setve ozimih strnina je povećana cena mineralnih đubriva, pa veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije pripremio dovoljne količine hraniva. Setva pšenice je u Srednjobanatskom regionu na više od 90 odsto površina završena u optimalnom roku. Usevi iz oktobarskih rokova setve
Cene i nestašica azotnih đubriva racionalizuju prihranu pšenice Read More »
U okviru 23. Međunarodnog sajma privrede u Mostaru tradicionalno će biti nagrađeni najuspešniji vinari. Organizatori su pozvali sve zainteresovane da prijave svoja vina na ocenjivanje. Prijave su otvorene, a svoje uzorke stignete poslati do 11. marta 2022. ČITAJTE I: Prokupac, gotovo zaboravljeno nasleđe osvaja moderna tržišta Poverenstvo sastavljeno od renomiranih degustatora i
Otvorene prijave za izbor najboljih vina na Mostarskom sajmu privrede Read More »
Zvanično priznat kao srpska autohtona sorta, sa dugom istorijom koja vuče poznate korene iz srednjeg veka, svojevremeno najrasprostranjenija sorta na ovom delu Balkana, a odnedavno najbolje ocenjeno srpsko vino na internacionalnoj sceni, prokupac sve više privlaći pažnju domaće ali i svetske javnosti gde oduševljava najveće enološke stručnjaka. Istorijat Postoje tvrdnje da je Car Lazar lično protežirao prokupac,
Prokupac, gotovo zaboravljeno nasleđe osvaja moderna tržišta Read More »
Kajsija kao voćna vrsta interesantna je za preradu, kako sa ekonomskog aspekta tako i sa nutricionističkog. Međutim, prerada sveže kajsije u Srbiji je ograničena na proizvodnju alkoholnog pića – rakije (u najvećem delu), proizvodnju sokova, kompota, slatkog, marmelade i džemova. Proizvodnja sušene kajsije je zanemarljiva. Suva kajsija se isključivo može pronaći u prodavnicama zdrave
Zbog čega nemamo domaće suve kajsije? Read More »
Javni oglasi za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta prethodnih dana su raspisani u gradovima Somboru, Subotici i Kikindi, kao i u opštinama Bačka Topola, Irig i Šid. U pitanju je prvi krug javnih nadmetanja. Na području grada Sombora ukupno se nudi u zakup površina od nešto više od 7500 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj
Prvi krug nadmetanja u Somboru, Subotici, Bačkoj Topoli, Irigu, Šidu i Kikindi Read More »
Vest da jedan od najvećih prerađivača kukuruza u svetu namerava da u Srbiji otvori pogon pobudila je nadu da bismo mogli da budemo i nešto više od pukih izvoznika sirovine po kojoj smo u svetu poznati. Prema nezvaničnim informacijama, investicija dostiže i 250 miliona evra, a prema dosadašnjim saznanjima, potencijalni investitor je kineska kompanija.
Kinezi planiraju veliku investiciju u preradu kukuruza u Srbiji Read More »
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodeljuje 242.000.000 dinara bespovratnih sredstava, a na osnovu raspisanog Konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke), cveće i ostali usevi u AP Vojvodini u 2022. godini. Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se
APV: Sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava Read More »
Gvožđe je mikroelement neophodan za biljke koji učestvuje u mnogim važnim fiziološko-biohemijskim procesima. Ono posredno ili neposredno učestvuje u biosintezi hlorofila, fotosintezi, disanju, fiksaciji elementarnog azota, redukciji nitrata i nitrita, metabolizmu ugljenih hidrata i dr. U biljkama, učestvuje u najvažnijim fiziološkim i biohemijskim procesima kao što su: fotosinteza, sinteza hlorofila, disanje, redukcija nitrata itd.
Nedostatak gvožđa u poljoprivrednom zemljištu Read More »
Pčela kao jedinka ne može živeti sama pa je za njen opstanak neophodna kompletna zajednica koja je strogo hijerarhijski podeljena. Kako žive u biološki veoma složenoj zajednici gde na manjem prostoru obitava veliki broj jedinki pojava zarazne bolesti može da izazove ozbiljne probleme u društvu. Poznavanje osnovnih znakova koji upućuju na bolesti koje ugrožavaju
Paratifus medonosnih pčela Read More »
